ПИСЦИ БИРАЈУ 5

1. Који роман најбоље представља 20. век у домаћој књижевности?

2. Који роман најбоље дочарава исти век у светској књижевности?

Филип Давид

1. „Енциклопедија мртвих“ Данила Киша

2. „Процес“ Франца Кафке

Иако строго жанровски гледано „Енциклопедија мртвих“ није роман, по унутрашњој конструкцији и ширини захвата ова сјајна новела могла би се назвати и сажетим романом. Ту су садржане неке од главних тема књижевног дела Данила Киша, лична историја двадесетог века, породична драма, кабалистички мотиви, савршено компонована прича која на неки начин заокружава читав Кишов опус. А и сам Киш дао је поднаслов „Читав живот“. „Конкуренцију“ Данилу Кишу у једном оваквом веома суженом и строгом личном избору могли би да чине романи Иве Андрића, Деснице, Мирка Ковача, мени иначе веома драгих аутора, али не бих желео да улазим у полемику јесу ли или нису „домаћи писци“, којој књижевности припадају, о чему постоје различита мишљења.

Кафкин „Процес“ је један веома субјективан избор. То је писац који ми је, када сам почињао да пишем, отворио потпуно нови поглед на књижевност, писац који је учинио оно што је у књижевности најтеже: променио угао гледања на стварност а остао аутентичан, вишесмислен и инспиративан.

Звонко Карановић

1. „Дневник о Чарнојевићу“ Милоша Црњанског

2. „Путовање накрај ноћи“ Луја Фердинанда Селина

Бирам два романа који тематизују рат, али који и потврђују тезу да се најбоља поезија последњих сто година не налази у песмама већ у прозним делима. „Дневник о Чарнојевићу“ је не само портрет појединца изгубљеног и неснађеног у хаосу историје и ратног страдања, наговештај суморне судбине човека двадесетог века немоћног пред „силама немерљивим“, већ и лирски роман ванредне лепоте.

Роман „Путовање накрај ноћи“ често је називан „емотивном симфонијом“, али он је пре гигантска поема, свеобухватни попис људских слабости, немилосрдна вивисекција друштва које ће вођено похлепом произвести нове ратове, конц-логоре, глобализацију, технолошку отуђеност. Селин узнемирава и провоцира, његов песимистички поглед на свет је бруталан, али заправо много дубљи и ближи истини него што бисмо то желели себи да признамо.