Jedinstvena škola ikonopisa u SPC

Počelo je u trpezariji Manastira Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini od jednog lista papira, meke grafitne olovke, gumice za brisanje, rezača i želje da se mladi podučavaju u ikonopisu i uče o svojoj veri. Prostorije manastira i materijal ponudio je iguman, jeromonah Petar Perić, svoje ikonopisačko znanje stavio je na raspolaganje ikonopisac iz Beograda Petar Bilić, a zainteresovane mališane okupio je, tada veroučitelj, otac Vaso Popović. Tako je u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj osnovana Škola za obnovu ikonopisa i zidnog živopisa „Odigitrija” (Putevoditeljica), čija je zaštitnica Presveta Bogorodica. Ovog aprila škola obeležava prvi mali jubilej – pet godina od osnivanja. Ukrasiće ga izložbom 28. aprila u Bijeljini, pod nazivom „Divan je Bog u svetima svojim”. To je diplomska izložba radova 22 polaznika koji su stekli naziv ikonopisac, koji će im, osim diplomom škole, biti potvrđen i zlatnom gramatom episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Ikonopisačkih radionica ima mnogo, ali ova bijeljinska po mnogo čemu je jedinstvena u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, uverava nas jedan od njenih osnivača, otac Vaso Popović, danas vojni sveštenik. Pohađaju je studenti, ali i osnovci i srednjoškolci.

– Ne postoji srednja škola ikonopisa, državna ili privatna. Naša škola je jedinstvena po tome što nije ograničena uzrastom. U SPC ima mnogo ikonografskih radionica gde se zainteresovanima daje mogućnost da uz majstora upoznaju tehniku i tehnologiju slikanja, ali majstor ne nudi celokupno znanje neophodno ikonopiscu, a to je bogoslovska strana. Neko može da zna da slika, da ima odlične poteze četkicom, osećaj za boje, ali ako ne zna šta slika onda će da luta i odluta – kaže otac Vaso.

Da se to ne bi desilo, polaznici „Odigitrije“ uče i bogoslovlje i liturgiku, a osim slikanja i crtanja, na spisku predmeta su i kaligrafija i crkvenoslovenski jezik, liturgika i crkveno pojanje, Sveto pismo Starog i Novog zaveta, istorija hrišćanske crkve. Upoznajući bogoslovlje, đaci uče o onome šta predstavljaju na ikonama, kako su i freske u crkvi deo bogosluženja, uče se i elementi liturgije, objašnjava otac Vaso. Uz to, učenici se upoznaju i sa tehnikom mozaika, uče i da vezu, ali i pletu brojanice, a ikone slikaju na drvetu, kamenu, zidu. Zahvaljujući saradnji sa Akademijom SPC za umetnost i konservaciju, imaju prilike da u svojoj školi čuju predavanja profesora sa ovog fakulteta, ali bijeljinski đaci dolaze i u Beograd da prate neka od predavanja na Akademiji. Njihove pokloničke posete svetinjama srpske Crkve, istovremeno su i studijska putovanja na kojima upoznaju druge ikonopisce i mogu uživo da vide neke od najlepših ikona. Ne čudi posle svega navedenog što školovanje traje tri do četiri godine, što zahteva ozbiljnost i posvećenost i što ima i onih koji odustanu. Inače, školovanje je besplatno, a interesovanje za upis u „Odigitriju“ je veliko, zbog čega zainteresovani za ikonopis moraju prethodno da polože prijemni ispit.

– Mislio sam, na samom početku, da je talenat za slikanje presudan. Danas znam sigurno da nisam bio u pravu. Najčešće su oni koji su bili najtalentovaniji za crtanje i slikanje prvi odustali. Najvažnije je da u čoveku postoji ljubav prema ikonopisu kao osnovi dar, a ta ljubav je moguća jedino ako on od samog početka počne da teži ka tome da upozna suštinu i smisao ikone. Drugi dar je sigurno strpljenje – čovek mora imati spremnost u sebi da satima, danima, mesecima, godinama, izvlači jedne te iste linije – ističe otac Vaso.

Stari zanati, učenje mladih da „čitaju“ ikone, da ih tumače, a zatim i da pripremaju podlogu za njihovo oslikavanje i slikaju ih, pravljenje mozaika i brojanica, obilasci manastira i muzeja. Mnogo je aktivnosti škole, ali smisao i cilj postojanja „Odigitrije“, otac Vaso sažeo nam je u jednoj rečenici: da mladi kroz ikonopis upoznaju Hrista.

– Hristos je razlog otvaranja ove škole. Zadatak ikonopisca nije da ljudi kroz ikonu njega prepoznaju, već da ljudi kroz ikonu prepoznaju Hrista. Kao čovek crkve, poznajući suštinu hrišćanstva može ga bojom preneti na dasku, platno, zid. Zato se kaže ikonopisanje, on bojom piše Jevanđenje – navodi otac Vaso.

Zvanje ikonopisac u školi „Bogorodica Odigitrija“, već su stekle dve polaznice, Milena Nikolić i Jelena Popović, supruga oca Vase, koja nam je ispričala deo onoga što je naučila o ikonopisu, slikanju kroz simbole, predstavljanju likova svetih.

– Mnogo toga na ikoni objašnjava se pomoću simbola. Na primer, vrpca kod anđela predstavlja čist um, razum. Petao koji spava naslikan na ikoni koja predstavlja Gospoda koji pere noge učenicima simboliše trenutak kada će se apostol Petar odreći Isusa tri puta, jer je Gospod rekao Petru da će ga se odreći pre nego što petao zapeva. U ikonu ne treba unositi sebe kao umetnika jer to nije zadatak ikonopisca. Njegov je zadatak da predstavi preobraženu sliku Carstva nebeskog. Sve to može moleći se i dobijajući blagodat Božju da ga vodi kroz taj bogougodan rad i zato dok radi, ikonopisac ne sme da zaboravi na molitvu, kao ni da ikone zbog molitve i stvara – priča Jelena.

J. Čalija