Da li je ćirilica u getu

Ustavni i zakonski okvir upotrebe srpskog jezika i pisma – bila je jedna od tema jezičkih tribina koje se održavaju u Udruženju književnika Srbije, na kojoj je, između ostalog, bilo reči o zapuštenosti srpskog jezika i ćirilice, o čemu, kako je istakao Mile Medić, svedoči činjenica da srpski jezik i ćirilicu ne štite ni lingvisti ni političari.

 –Doduše, Ustav Srbije izričito ističe (čl. 10) da je u Srbiji u upotrebi srpski jezik i ćirilica. Ali, Zakon o upotrebi srpskog jezika i ćirilice sužava ustavnu odredbu i propisuje da su srpski jezik i ćirilica obavezni samo u službenoj upotrebi, tj. samo u državnim ustanovama, kao da srpski jezik i ćirilica žive samo u tim ustanovama. Time je grubo izigrana ustavna odredba Ustava Srbije. Time su srpski jezik i ćirilica u svojoj rođenoj zemlji zatvoreni u geto državnih ustanova i kancelarija, rekao je Medić, naglasivši da se jezik  ne može deliti na službeni i na javni jezik.

Na Jezičkoj tribini Udruženja književnika Srbije traženo je da se zakonska zaštita srpskog jezika ne svodi samo na ograničenu, službenu upotrebu, nego i na celovitu, javnu upotrebu srpskog jezika i pisma, na područje gde srpski jezik i srpsko pismo jedino mogu da postoje i žive.

Medić je takođe rekao da se u Srbiji pojavio u službenoj i u javnoj upotrebi treći jezik i pismo a to je, kako je rekao, engleski jezik.

„U srpskim gradovima i ulicama potpunu prevlast ima engleski jezik i englesko pismo. Naši gradovi i sela više liče na Englesku, nego na Srbiju”, rekao je Medić.

Đorđe Janjatović, predsednik Odbora za službenu i javnu upotrebu srpske ćirilice, rekao je da je od pojave pismenosti u Srba u srednjm veku  u srpskim državama Nemanjića, državni (službeni) jezik bio srpski i ćiriličko pismo u ortografskoj formi tog vremena. U nekim periodima petovekovne turske okupacije srpskih zemalja, kao drugo zvanično pismo, pored turskog, korišćena je i srpska ćirilica.

Janjatović je govorio o upotrebi srpskog jezika i ćirilice od vremena Habsburške monarhije do raspada SFRJ 1992. godine naglašavajući da je hrvatska latinica kod Srba masovno počela da se koristi posle Novosadskog dogovora 1954, kada je u ustavnopravni sistem Srbije (i njene obe pokrajine) uveden pojam srpskohrvatskog jezika sa dva pisma, srpskom ćirilicom i hrvatskom latinicom.

„Organizovanom državnom akcijom narednih decenija perfidno je sprovođen progon ćirilice i njena zamena hrvatskom latinicom”, rekao je Janjatović.

Jezičke tribine Udruženja književnika Srbije održavaju se svake srede u Francuskoj 7. Tema sutrašnje tribine, koja počinje u 19 časova, glasi: „Identitet Crnogoraca”. Na ovu temu besediće Jovan Markuš, a aforizme kazuje Ranko Guzina.

Z. Radisavljević