Niski start za palestinsku državu

Dok su bliskoistočni mirovni pregovori u dubokoj komi, najava neimenovanih američkih i evropskih diplomata da bi četvorka bliskoistočnih posrednika (SAD, EU, Rusija i UN) mogli u septembru da priznaju palestinsku državu povećala je nervozu u izraelskoj administraciji. Samo pre šest meseci namera Palestinaca da na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija traže priznanje Palestine kao nezavisne države bio je samo njihov „plan B” u mirovnim pregovorima, ali iz meseca u mesec ovaj cilj postao je praktično zvanični cilj Palestinske uprave na čelu sa Mahmudom Abasom.

Ne samo što su Palestinci uspeli da izlobiraju da nezavisnost države u granicama pre rata 1967. godine prizna proteklih meseci značajan broj latinoameričkih država (Brazil, Argentina, Ekvador, Bolivija, Urugvaj, Čile, Peru i Paragvaj), već je to učinila i jedna evropska država – Kipar.

Štaviše, posle prošlonedeljne posete Abasa francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, francuskih ambasador pri UN Žerar Aro je izjavio da je „priznavanje palestinske države opcija o kojoj trenutno razmišljamo, sa našim evropskim partnerima”. Nezvanični izvori iz Jelisejske palate su preneli da je Abas čak dobio „jasnu podršku” za stvaranje države.

Premda palestinski predsednik tvrdi da „svi signali (evropskih) organizacija i država pokazuju da oni čekaju pravi trenutak da priznaju” palestinsku državu, nemački „Špigl” prenosi da nemačka kancelarka Angela Merkel planira ipak da na sastanku 5. maja u Berlinu „ohrabri” Abasa da ne traži od UN jednostrano priznavanje državnosti.

SAD se takođe protive jednostranom proglašenju palestinske države, ali s druge strane onemogućile su pretprošle nedelje da se u okviru „četvorke” razmatra o inicijativi Velike Britanije, Francuske i Nemačke o obnovi izraelsko-palestinskih pregovora predlaganjem okvira konačnog mirovnog sporazuma. SAD su blokirale inicijativu, a jedan američki zvaničnik je objasnio da „nije pravo vreme” i da ta zemlja nije očekivala da sastanak četvorke doprinese obnovi pregovora.

Premda su i Izrael i Palestinci pristali da se postignu sporazum do septembra ove godine (rok koji je predložio američki predsednik Barak Obama), pregovori su propali samo nekoliko nedelja posle njihovog obnavljanja početkom septembra 2010. Palestinci ne žele da se vrate za pregovarački sto dok Izrael ne zaustavi izgradnju kuća za Jevreje u naseljima na okupiranoj Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael osvojio u šestodnevnom ratu 1967. godine.

Budući da se očekuje da SAD, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, blokira svaki pokušaj priznanja nezavisnosti Palestine u ovom telu UN, Palestinci planiraju da priznanje nezavisnosti traže od Generalne skupštine UN i da tamo dobiju podršku dve trećine od ukupno 192 članice UN. Namera Palestinaca je da se pozovu na veoma retko korišćenu Rezoluciju 337 Generalne skupštine UN, donetu 1950. godine a kojom se omogućava da Generalna skupština u određenim okolnostima preuzme nadležnost Saveta bezbednosti.

Ova rezolucija poznatija pod nazivom „Ujedinjeni za mir”, zapravo je svojevrsna revizija Povelje UN, i prvi put je primenjena 1956, na predlog tadašnje Jugoslavije, a povodom trojne agresije Velike Britanije, Francuske i Izraela na Egipat.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao je da se do rešenja dve države može doći samo kroz pregovore, pri čemu izraelski zvaničnici upozoravaju da bi jednostrano proglašenje palestinske države prouzrokovalo i jednostrane izraelske korake, kao što je na primer aneksija Zapadne obale.

Izrael se definitivno suočava sa, kako je to definisao izraelski ministar odbrane Ehud Barak, „diplomatskim cunamijem”, a u suočavanju sa tim joj uopšte ne pomaže činjenica da se ne prekida izgradnja spornih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.

„Najbolji način za SAD da spreče palestinsko jednostrano nastojanje na priznavanju nije da ih upozore, kao što je Vašington uradio, već da umesto toga istupe sa sopstvenim mirovnim planom”, smatra Skot Lasenski, saradnik državnog Američkog instituta za mir.

Sličnog mišljenja su i još neki analitičari koji zameraju Obaminoj administraciju što nemaju sopstvene stavove o glavnim tačkama izraelsko-palestinskih sporenja – granicama, statusu Jerusalima, povratku palestinskih izbeglica i bezbednosnim aranžmanima.

N. Radičević