Junak na poternici Interpola

Čačak – Okružni sud u Novom Mestu raspisao je poternicu za Dragomirom Grujovićem (50) iz Čačka, tereteći penzionisanog srpskog oficira za navodne ratne zločine počinjene juna i jula 1991. godine u Sloveniji, koja se tada otcepljivala od SFRJ. Čovek koji je tog leta u Srbiji zbog vojničkog herojstva slavljen kao nacionalni junak dospeo je na spisak Interpola i za to saznao sam, putem Interneta.

– Poternica je raspisana decembra 2007. a otkrio sam je tek januara ove godine, na stranici Dokumentacionog informacionog centra „Veritas”. O tome sam pričao samo ukućanima i nekolicini prijatelja. Ne zato što se bojim suda u Novom Mestu već, pošteno da vam kažem, zbog toga što me je bilo sramota. Pa, na poternicama Interpola borave uglavnom kriminalci, šta ću ja među njima – kaže Grujović za „Politiku”.

Sluteći ovakav belaj on nije vadio pasoš i ne putuje van Srbije, ali je uporno tragao po Internetu, pretpostavljajući da je protiv njega pokrenut neki postupak.

– U to sam postao gotovo siguran marta prošle godine kad sam u novinama pročitao da je u zvaničnu posetu Vojsci Srbije došao Branimir Furlan, u kojeg sam ja pucao ’91. Danas je brigadir i zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Slovenije.

Grujović nam je sam javio vest o poternici, čim je saznao, i o tome smo tada razgovarali sa Savom Štrpcem, direktorom „Veritasa”.

– Savetujem Grujoviću da se obrati Okružnom sudu ili Tužilaštvu u Novom Mestu sa zahtevom da mu se dostavi neki dokumenat na koji bi odgovorio. Jer, bio je jedan slučaj da je čovek prigovorio na optužnicu, isto slovenačku, iako je bila podignuta deset godina ranije, i postupak protiv njega je obustavljen. Ili da angažuje nekog advokata koji će otići tamo i uzeti sva ta dokumenta. Naša država nema sporazum o izručenju osumnjičenih za ratne zločine ni sa Hrvatskom ni sa Slovenijom, već samo sa Crnom Gorom, ali ulaskom u EU sve bi se to promenilo i važila bi pravila kao u jednoj federaciji – rekao nam je Štrbac 31. januara.

Međutim, u petak 15. aprila ove godine u Kranju, ministarka pravde Srbije Snežana Malović potpisala je sa slovenačkim kolegom Alešom Zalarom Ugovor o izručenju državljana, što je prvi ugovor te vrste zaključen s jednom članicom Evropske unije.

– To sada znači da svaka patrola u Čačku može da me uhapsi, veže i isporuči zato što su oni tamo tražili. I može. Ali, ja kažem: pre bih se ubio nego da se sam predam Slovencima – poručuje Grujović.

Posle podoficirske škole JNA u Zagrebu, momak iz Parmenca kod Čačka raspoređen je 1980. godine u pozadinsko skladište Mokronog kod Novog Mesta, u Sloveniji. Početak secesionističkog rata u SFRJ, juna 1991. godine, zatekao ga je tu, na mestu komandira odeljenja za snabdevanje.

Jugoslovenska narodna armija je u Mokronogu čuvala 7,5 miliona litara nafte i komandant skladišta, kapetan Branimir Furlan (1963), inače Slovenac iz Novog Mesta, odlučio je da svu imovinu i vojsku kojom je upravljao preda u ruke zemljacima iz Teritorijalne odbrane Slovenije. Uverenja, data reč i vojnička zakletva starijeg vodnika Grujovića bili su drugačiji i on je samoinicijativno rešio da preuzme komandu nad skladištem.

Pucao je u Furlana – tri metka ispod pojasa – iz službenog pištolja „para 88”, onesposobio i ostavio na kapiji kako bi ga preuzeo sanitet TO Slovenije. U skladištu, iz kojeg su pobegli vojnici Slovenci i Albanci, ostali su Grujović, zatim vodnik Dejan Kovačević koji je kasnije okumio Grujovića, inače Hrvat, i još 33 redova. Ova posada je, preteći Slovencima da će u vazduh dići rezervoare s naftom, četiri sedmice čuvala i do primirja sačuvala svu imovinu, naoružanje i vojnike. Samo jedan bio je ranjen.

Grujović je jula 1991. godine, ukazom načelnika Štaba Vrhovne komande JNA, vanredno unapređen u oficira, u čin poručnika, „zbog izuzetnog požrtvovanja i ispoljene hrabrosti”. Odmah je dobio prekomandu u zavičajni Čačak gde je 2005. godine penzionisan u činu kapetana prve klase.

– S Furlanom sam se dobro slagao, privatno smo se posećivali, i dok je bio oficir JNA korektno je radio svoj posao. Ali, ja sam dao vojničku reč da ću čuvati ljude i imovinu i to je svetinja. Slovenci su mi tih dana nudili, preko posrednika, 500.000 marka samo da odem iz Mokronoga bez ikakvih problema. Ali, za mene je mnogo vrednije to što je supruga narodnog heroja Milana Tepića, koji je septembra 1991. u Bjelovaru digao u vazduh i skladište i sebe, kasnije izjavila da sam Milanu ja bio uzor.

U zvaničnoj biografiji Branimira Furlana stoji da je bio ranjen 29. juna 1991. godine „u borbi”, dok Grujović, s penzijom od 40.000 dinara, mora da radi dodatne poslove kako bi školovao mlađeg sina. Čačanin je pre dvadeset leta bio proglašen za „novog Sinđelića” a danas je razočaran što ga njegova država nije obavestila za postojanje poternice, što mu baš niko ne nudi savet ili pomoć kako da postupi u nečemu što nije bojno polje.

– Neka moj slučaj bude, nažalost, tema za razmišljanje. Nije važno šta će biti sa mnom, ali kakvu mi to poruku šaljemo profesionalnim vojnicima koji su se zakleli otadžbini na vernost: da li da je brane do kraja ili u prvoj opasnosti okrenu leđa – pita Dragomir Grujović.

Gvozden Otašević