Čarde biseri Dunava

NOVI SAD – Rečni turizam i potencijali Podunavlja kroz našu zemlju bili su proteklih meseci u žiži javnosti, naročito u kontekstu evropskih integracija. Jer, nijedna reka, pa ni najveća žila kucavica Evrope, kako često nazivaju Dunav, ne mari za granice i, za razliku od nekih prohujalih vremena, sve više spaja nego što razdvaja ljude.

Svemu tome poseban pečat dao je poduhvat novosadskog publiciste Miroslava Božina koji je, u saradnji sa većim brojem sličnih entuzijasta i zaljubljenika u Dunav, javnosti otkrio već umnogome zaboravljene pa i zapostavljene, ali sigurno nezamenljive bisere među dunavskim čarima. Reč je o čardama kojih ima duž reke na iznenađenje neupućenih u impozantnom broju, ali se o njima premalo znalo. Božin je to učinio najpre kao autor scenarija  televizijske serije od 16 polučasovnih epizoda i dokumentarnog filma, a to je krunisao i upravo izašlom iz štampe (i razgrabljenom) publikacijom o čardama na Dunavu.

,,U srednjem toku Dunava ljudi su vekovima stvarali i negovali mnoge tradicije, a jedna od najupečatljivijih koja je i opstala sve do danas su čarde", kaže Miroslav Božin. ,,Od samog nastanka čarde su bile doživljaj i događaj. U prvo vreme su služile za predah i okrepljenje, a onda za osveženje, zabavu, odmor... Svežina Dunava, lepota prirode, dobri paprikaši i tamburaši uvek su bili povod za novi susret."

Međutim, kako kaže naš sagovornik, često udaljene od naseljenih mesta, čarde su mnogima bile teško dostupne, pa zato i umnogome zagonetne, a i pomalo mistične. U krajevima današnje Vojvodine nastajale su u srednjem veku, a više pisanih tragova o njihovom razvoju sačuvano je po odlasku Turaka. Reč "čarda" vodi poreklo iz persijskog, a dobila je primese i turskog jezika. Označavala je nadstrešnicu na četiri stuba koja je služila da se namernici sklone, nahrane i napoje. Danas reč čarda u srednjoj i jugoistočnoj Evropi postoji jedino u srpskom i njemu srodnim jezicima i još samo u mađarskom jeziku.

,,Čarde na Dunavu nastaju u većem broju u 18. i 19. veku kada se intenzivnije razvijao plovni put prema Pešti i Beču. U njih su najpre svraćali već odavno zaboravljeni burlaci sa Dunava, tegljači lađa natovarenih pšenicom, kukuruzom, cepanicama... Kad su lađu vukli ljudi napredovali su dva kilometra na sat, a s konjima četiri. Tako sve do parnih brodova, a prvi parni brod stigao je u Apatin 1832. godine, pa su burlaci na Dunavu polako nestajali, ali su čarde ostale. Štaviše, nicale su i na ukrštanju zemaljskih i rečnih puteva, kod skela ili kompi koje su prevozile ljude, stoku i kola s jedne na drugu obalu. Udaljene od naselja, spasavale su putnike od žeđi i gladi", kazuje Božin.

Čarde na putevima danas su proređene, ali na Dunavu su se ne samo održale, već doživljavaju, na žalost pomalo u anonimnosti, svoj puni procvat, nastavljajući tradiciju iz vremena burlaka.

,,Mnogi od nas nisu znali, do pojave ove publikacije, da na ’glavnoj ulici’ Evrope, bačko i sremsko Podunavlje imaju trenutno čak 33 čarde ili na svakom sedmom kilometru Dunava po jednu", napominje dr Lazar Lazić, redovni profesor novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta na Odseku za geografiju, turizam i ugostiteljstvo.

On kaže da se upravo u ovom području stiču, između nekoliko, dva vrlo važna činioca turističke ponude – nautički turizam i autohtona gastronomija. ,,Bila je potrebna ne mala doza mudrosti i vizionarstva da se u svoj svojoj suštini prepoznaju čarde, ne samo turistički biseri Vojvodine. Poduhvat Miroslava Božina je zato forma stremljenja svih dobromislećih ljudi da već jednom postanemo, u sveobuhvatnom smislu ’pravi’ žitelji Evrope i njene ’glavne ulice’ ", napominje dr Lazić.

A šta očekuje namernike danas u čardama? Na ovo pitanje Miroslav Božin daje deset odgovora, u kojima, pored ostalog, ističe:

,,Miris svežine dunavske vode, riblje čorbe i paprikaša zaustavlja vreme i leči stresove urbane svakodnevice, uz čarobnu muziku tamburaša. Zgodno su mesto za diskreciju, a i da se bude viđen, naročito ako se dođe sa ženom ili prijateljicom, dabome ženinom. Gost može sebi priuštiti da čamcem ili brodom plovi po Dunavu i okolnim Dunavcima, a u letnjim mesecima uživa na peščanim plažama, ostrvima ili sprudovima. Sobe ili bungalovi za prenoćište, koje ima ima najveći broj čardi, pružaju mogućnost da se provede vikend ili više dana odmora u prirodnom okruženju. Čarde nude najbolja jela od sveže rečne ribe i kvalitetna vina iz fruškogorskog vinogorja i drugih krajeva naše zemlje i sveta. Uostalom, sama odluka da čovek krene u čardu znači da je rešio da više misli o sebi!"