Чарде бисери Дунава

НОВИ САД – Речни туризам и потенцијали Подунавља кроз нашу земљу били су протеклих месеци у жижи јавности, нарочито у контексту европских интеграција. Јер, ниједна река, па ни највећа жила куцавица Европе, како често називају Дунав, не мари за границе и, за разлику од неких прохујалих времена, све више спаја него што раздваја људе.

Свему томе посебан печат дао је подухват новосадског публицисте Мирослава Божина који је, у сарадњи са већим бројем сличних ентузијаста и заљубљеника у Дунав, јавности открио већ умногоме заборављене па и запостављене, али сигурно незаменљиве бисере међу дунавским чарима. Реч је о чардама којих има дуж реке на изненађење неупућених у импозантном броју, али се о њима премало знало. Божин је то учинио најпре као аутор сценарија  телевизијске серије од 16 получасовних епизода и документарног филма, а то је крунисао и управо изашлом из штампе (и разграбљеном) публикацијом о чардама на Дунаву.

,,У средњем току Дунава људи су вековима стварали и неговали многе традиције, а једна од најупечатљивијих која је и опстала све до данас су чарде", каже Мирослав Божин. ,,Од самог настанка чарде су биле доживљај и догађај. У прво време су служиле за предах и окрепљење, а онда за освежење, забаву, одмор... Свежина Дунава, лепота природе, добри паприкаши и тамбураши увек су били повод за нови сусрет."

Међутим, како каже наш саговорник, често удаљене од насељених места, чарде су многима биле тешко доступне, па зато и умногоме загонетне, а и помало мистичне. У крајевима данашње Војводине настајале су у средњем веку, а више писаних трагова о њиховом развоју сачувано је по одласку Турака. Реч "чарда" води порекло из персијског, а добила је примесе и турског језика. Означавала је надстрешницу на четири стуба која је служила да се намерници склоне, нахране и напоје. Данас реч чарда у средњој и југоисточној Европи постоји једино у српском и њему сродним језицима и још само у мађарском језику.

,,Чарде на Дунаву настају у већем броју у 18. и 19. веку када се интензивније развијао пловни пут према Пешти и Бечу. У њих су најпре свраћали већ одавно заборављени бурлаци са Дунава, тегљачи лађа натоварених пшеницом, кукурузом, цепаницама... Кад су лађу вукли људи напредовали су два километра на сат, а с коњима четири. Тако све до парних бродова, а први парни брод стигао је у Апатин 1832. године, па су бурлаци на Дунаву полако нестајали, али су чарде остале. Штавише, ницале су и на укрштању земаљских и речних путева, код скела или компи које су превозиле људе, стоку и кола с једне на другу обалу. Удаљене од насеља, спасавале су путнике од жеђи и глади", казује Божин.

Чарде на путевима данас су проређене, али на Дунаву су се не само одржале, већ доживљавају, на жалост помало у анонимности, свој пуни процват, настављајући традицију из времена бурлака.

,,Многи од нас нису знали, до појаве ове публикације, да на ’главној улици’ Европе, бачко и сремско Подунавље имају тренутно чак 33 чарде или на сваком седмом километру Дунава по једну", напомиње др Лазар Лазић, редовни професор новосадског Природно-математичког факултета на Одсеку за географију, туризам и угоститељство.

Он каже да се управо у овом подручју стичу, између неколико, два врло важна чиниоца туристичке понуде – наутички туризам и аутохтона гастрономија. ,,Била је потребна не мала доза мудрости и визионарства да се у свој својој суштини препознају чарде, не само туристички бисери Војводине. Подухват Мирослава Божина је зато форма стремљења свих добромислећих људи да већ једном постанемо, у свеобухватном смислу ’прави’ житељи Европе и њене ’главне улице’ ", напомиње др Лазић.

А шта очекује намернике данас у чардама? На ово питање Мирослав Божин даје десет одговора, у којима, поред осталог, истиче:

,,Мирис свежине дунавске воде, рибље чорбе и паприкаша зауставља време и лечи стресове урбане свакодневице, уз чаробну музику тамбураша. Згодно су место за дискрецију, а и да се буде виђен, нарочито ако се дође са женом или пријатељицом, дабоме женином. Гост може себи приуштити да чамцем или бродом плови по Дунаву и околним Дунавцима, а у летњим месецима ужива на пешчаним плажама, острвима или спрудовима. Собе или бунгалови за преноћиште, које има има највећи број чарди, пружају могућност да се проведе викенд или више дана одмора у природном окружењу. Чарде нуде најбоља јела од свеже речне рибе и квалитетна вина из фрушкогорског виногорја и других крајева наше земље и света. Уосталом, сама одлука да човек крене у чарду значи да је решио да више мисли о себи!"