Najčešće bolesti u Srbiji

Bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, povrede, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća i druge bolesti već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Ovi poremećaji zdravlja vodeći su uzroci obolevanja, odsustvovanja s posla, invalidnosti i prevremenog umiranja.

Više od polovine svih smrtnih ishoda bilisu posledica umiranja od bolesti sistema krvotoka, svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, a približno svaka dvanaesta osoba umrla je od posledica povreda, šećerne bolesti i od opstruktivnih bolesti pluća.

Bolesti srca ikrvnih sudova su vodeći uzrok smrti u Srbiji. Od 104.000 umrlih u 2009. godini, 56.951 osoba (oko 55 odsto)bila je žrtva neke od bolesti iz ove grupe. Ipak, tokom poslednje decenije uočen je pad uumiranjuod bolesti srca i krvnih sudova za 28procenata.

Ishemijske bolesti srca (infarkt miokarda, angina pektoris) i cerebrovaskularne bolesti (šlog), najčešća su oboljenja cirkulacije, odnosno bolesti srca i krvnih sudova. U proseku, svakog dana samo od infarkta miokarda približno oboli 60 i umre 20 građana Srbije. Uodnosu na prosečnu stopu smrtnosti u zemljama evropskog regiona (194,4 na 100.000 stanovnika), stope mortaliteta od ishemijskihbolesti srca u Srbiji bile su znatno niže (120,6 na 100.000 stanovnika).

Izvor: European mortality database – MDB, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark, 2010; http://data,euro,who,int/hfadb/ (April 2011)

Iste (2008) godine stope mortaliteta od cerebrovaskularnih bolesti u Srbiji bile su znatno više (146,4 na 100.000 stanovnika) u odnosu na prosečnu evropsku stopu (114,6 na 100.000 stanovnika).

Izvor: European mortality database – MDB, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark, 2010; http://data,euro,who,int/hfadb/ (April 2011)

Najčešći faktori rizika za nastanak ovih masovnih bolesti su: pušenje, visok krvni pritisak, gojaznost, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, visok nivo masnoća u krvi i neumereno konzumiranje alkohola.

Svaki pomenuti faktor rizika može se dovesti u vezu sa bar dve od navedenih nezaraznih bolesti. Kod mnogih, a posebno kod socijalno ugroženih, faktori rizika se grupišu, pri čemu se njihov efekat često umnožava.

Danas je moguće sprečiti ili modifikovati faktore rizika, odložiti pojavu ili progresiju bolesti, sprečiti nesposobnost i prevremenu smrt.

Prevencija tokom čitavog života je efikasna i mora se smatrati investicijom u zdravlje.

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2006. godine pokazalo je da: oko 34 odsto odraslog stanovništva puši, 47 procenata ima hipertenziju, 40 odsto svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, 18 odsto je gojazno i 74 odsto nije dovoljno fizički aktivno.

Smanjenje broja novoobolelih i broja umrlih od najčešćih oboljenja može se postići ukoliko se kod građana razvije svest o ličnoj odgovornosti za vlastito zdravlje i o značaju redovnih preventivnih pregleda.

To se postiže sveobuhvatnim i integrisanim pristupom u kome se zdraviji izbori čine prihvatljivijim, a postojeće znanje se bolje i ravnomernije primenjuje, kako bi svi imali priliku da iskuse njegovu blagodet.

*Mr sc. dr, Institut za javno zdravlje Srbije, „Dr Milan Jovanović Batut“

Sutra: Uzroci obolevanja kao u većini zemalja u razvoju