Strah od Asadovog (ne)odlaska s vlasti

Nasilni obračuni sirijske vojske sa demonstrantima koji zahtevaju demokratske reforme, ne samo što su zabrinuli zapadne sile, već su izazvali veliki strah kod susednih zemalja od toga kako će funkcionisati Sirija u slučaju eventualnog odlaska s vlasti predsednika Bašara al Asada. Bojazan od moguće sirijske budućnosti bez dinastije Asad raste kako u Iranu, Jordanu i Libanu, tako i u Turskoj, Izraelu i Iraku.

Asad je nedavno ispunio zahtev demonstranata da ukine vanredno stanje, koje je bilo na snazi 48 godina ali, kako prenose izveštači, mnogi Sirijci smatraju da je to bio „prazan gest” budući da nisu prekinuti obračuni sa građanima koji traže promene.

Premda je najavljeno da će ambasadori država članica Evropske unije u petak u Briselu na specijalnom sastanku razgovarati o nametanju sankcija Siriji, evropski zvaničnici se i dalje „nadaju” da nije suviše kasno da sirijski predsednik promeni taktiku i počne da sprovodi demokratske reforme.

Britanski šef diplomatije Vilijam Hejg ocenio je za Bi-Bi-Si da je moguće da Asad nema dovoljno moći da ubedi druge članove svog uskog kruga o potrebi za promenama, i da nije siguran da li je Asad slobodan da sprovodi reformski program.

„Jedna od teškoća u Siriji jeste to da moć predsednika Asada zavisi od šire grupe ljudi u njegovoj porodici i, naravno, od drugih članova njegove vlade”, rekao je Hejg, čija zemlja je, kao i Francuska, Nemačka i Portugalija, osudila nasilno suzbijanje javnih protesta u Siriji u kojima je, prema pojedinim izveštajima, od sredine marta ubijeno više od 400 ljudi.

Prema rečima Hejga, Asad bi još mogao da izbegne sankcije dodavši da „nije prekasno za njega da nešto uradi, da kaže da će se ispitati kako je došlo do smrtnih slučajeva”.

Ipak, Hejg je priznao da Britanija i druge zemlje imaju mekši pristup prema Siriji nego prema režimu Muamera Gadafija u Libiji, ali je naglasio da je to zato što je Arapska liga tražila međunarodno delovanje u Libiji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun osudio je upotrebu tenkova i bojeve municije protiv demonstranata u Siriji i založio se za sprovođenje nezavisne istrage o nasilju. Podsetimo, oko 3.000 vojnika upalo je u ponedeljak u zoru tenkovima u Daru, pri čemu je Amnesti internešenel taj napad nazvao „brutalnom reakcijom na zahteve naroda”, dok sirijska vojska tvrdi da je pozvana u ovaj južni grad na zahtev njegovih građana kako bi uhvatila „ekstremističke terorističke grupe”.

Turski premijer Tajip Erdogan, koji ima prijateljske odnose sa Bašarom al Asadom, uputio je specijalnog izaslanika u Damask kako bi ohrabrio predsednika Sirije da ispuni demokratske zahteve naroda.

„Sirija je vrhunski prioritet za nas. Mi smo već obavili pripreme kako bismo se suočili sa raznim scenarijima, uključujući i masovnu migraciju i druge potencijalne komplikacije”, prenose lokalni mediji ocene turskih zvaničnika, koji su zabrinuti jer Turska deli granicu sa Sirijom više od 800 kilometara.

Bivši šef američke Centralne obaveštajne službe (CIA) Majkl Hejden izjavio je da je Asad bio „prilično dobar” u borbi protiv sunitskih militanata, ali je podržavao radikalne šiitske elemente.

Međutim, u aktuelnoj situaciji je zabrinuta i libanska šiitska organizacija Hezbolah, čiju podršku uživa Asad, budući da se strahuje da se nemiri iz Sirije mogu „preliti” u susedne zemlje, naročito u Liban. Štaviše, postoji strah i od rasparčavanja Sirije. Hezbolah, čiji je glavni finansijer Iran, preko svojih televizija je saopštila da vlada predsednika Asada pokušava da suzbije pobunu sunitskih i salafi muslimana, optužujući demonstrante da su deo „cionističke zavere”.

Istini za volju, i u Izraelu su veoma zabrinuti dešavanjima u Siriji jer, bez obzira na to što su oficijelno ove dve zemlje i dalje u ratu, a Izrael i dalje drži pod svojom kontrolom Golansku visoravan, Damask i Jerusalim imaju relativno stabilne odnose otkako su u Siriji na vlasti Bašar al Asad i pre njega njegov otac Hafez al Asad.

Prema rečima Ramija Kurija, analitičara za Bliski istok, implikacije dešavanja u Siriji su „ogromne i totalno nepredvidive”.

„Ono što čini Siriju karakterističnom jeste to da režim i sistem imaju bliske strukturne veze sa svakim konfliktom i igračem u regionu: Hezbolahom, Hamasom, Iranom, Libanom, Izraelom, Amerikom, Irakom i Turskom. U svim ovim slučajevima postoji sirijska veza”, objašnjava Kuri i dodaje da će naredne dve-tri sedmice biti veoma kritične i da će se tada odlučiti da li će Asad ostati na vlasti.