Страх од Асадовог (не)одласка с власти

Насилни обрачуни сиријске војске са демонстрантима који захтевају демократске реформе, не само што су забринули западне силе, већ су изазвали велики страх код суседних земаља од тога како ће функционисати Сирија у случају евентуалног одласка с власти председника Башара ал Асада. Бојазан од могуће сиријске будућности без династије Асад расте како у Ирану, Јордану и Либану, тако и у Турској, Израелу и Ираку.

Асад је недавно испунио захтев демонстраната да укине ванредно стање, које је било на снази 48 година али, како преносе извештачи, многи Сиријци сматрају да је то био „празан гест” будући да нису прекинути обрачуни са грађанима који траже промене.

Премда је најављено да ће амбасадори држава чланица Европске уније у петак у Бриселу на специјалном састанку разговарати о наметању санкција Сирији, европски званичници се и даље „надају” да није сувише касно да сиријски председник промени тактику и почне да спроводи демократске реформе.

Британски шеф дипломатије Вилијам Хејг оценио је за Би-Би-Си да је могуће да Асад нема довољно моћи да убеди друге чланове свог уског круга о потреби за променама, и да није сигуран да ли је Асад слободан да спроводи реформски програм.

„Једна од тешкоћа у Сирији јесте то да моћ председника Асада зависи од шире групе људи у његовој породици и, наравно, од других чланова његове владе”, рекао је Хејг, чија земља је, као и Француска, Немачка и Португалија, осудила насилно сузбијање јавних протеста у Сирији у којима је, према појединим извештајима, од средине марта убијено више од 400 људи.

Према речима Хејга, Асад би још могао да избегне санкције додавши да „није прекасно за њега да нешто уради, да каже да ће се испитати како је дошло до смртних случајева”.

Ипак, Хејг је признао да Британија и друге земље имају мекши приступ према Сирији него према режиму Муамера Гадафија у Либији, али је нагласио да је то зато што је Арапска лига тражила међународно деловање у Либији.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун осудио је употребу тенкова и бојеве муниције против демонстраната у Сирији и заложио се за спровођење независне истраге о насиљу. Подсетимо, око 3.000 војника упало је у понедељак у зору тенковима у Дару, при чему је Амнести интернешенел тај напад назвао „бруталном реакцијом на захтеве народа”, док сиријска војска тврди да је позвана у овај јужни град на захтев његових грађана како би ухватила „екстремистичке терористичке групе”.

Турски премијер Тајип Ердоган, који има пријатељске односе са Башаром ал Асадом, упутио је специјалног изасланика у Дамаск како би охрабрио председника Сирије да испуни демократске захтеве народа.

„Сирија је врхунски приоритет за нас. Ми смо већ обавили припреме како бисмо се суочили са разним сценаријима, укључујући и масовну миграцију и друге потенцијалне компликације”, преносе локални медији оцене турских званичника, који су забринути јер Турска дели границу са Сиријом више од 800 километара.

Бивши шеф америчке Централне обавештајне службе (ЦИА) Мајкл Хејден изјавио је да је Асад био „прилично добар” у борби против сунитских милитаната, али је подржавао радикалне шиитске елементе.

Међутим, у актуелној ситуацији је забринута и либанска шиитска организација Хезболах, чију подршку ужива Асад, будући да се страхује да се немири из Сирије могу „прелити” у суседне земље, нарочито у Либан. Штавише, постоји страх и од распарчавања Сирије. Хезболах, чији је главни финансијер Иран, преко својих телевизија је саопштила да влада председника Асада покушава да сузбије побуну сунитских и салафи муслимана, оптужујући демонстранте да су део „ционистичке завере”.

Истини за вољу, и у Израелу су веома забринути дешавањима у Сирији јер, без обзира на то што су официјелно ове две земље и даље у рату, а Израел и даље држи под својом контролом Голанску висораван, Дамаск и Јерусалим имају релативно стабилне односе откако су у Сирији на власти Башар ал Асад и пре њега његов отац Хафез ал Асад.

Према речима Рамија Курија, аналитичара за Блиски исток, импликације дешавања у Сирији су „огромне и тотално непредвидиве”.

„Оно што чини Сирију карактеристичном јесте то да режим и систем имају блиске структурне везе са сваким конфликтом и играчем у региону: Хезболахом, Хамасом, Ираном, Либаном, Израелом, Америком, Ираком и Турском. У свим овим случајевима постоји сиријска веза”, објашњава Кури и додаје да ће наредне две-три седмице бити веома критичне и да ће се тада одлучити да ли ће Асад остати на власти.