DOČITATI LAVROVA

Moskva je sastavila spisak kriznih pitanja i nudi dogovor s Vašingtonom i Briselom. Pre svega s Vašingtonom. Razumevanje s Evropljanima već sada je bolje. Predsedavajuća EU, kancelarka Nemačke Angela Merkel posetila je nedavno Varšavu, gde je uz neformalnosti privatnog porodičnog susreta (vikend nemačkog para kod porodice Kaćinski) izgleda izdejstvovala saglasnost da razmeštaj američke PRO u Poljskoj ne bude samo stvar Amerikanaca i Poljaka, već NATO saveza u celini.

Pokazuje se da famozne rakete brinu Evropu, ništa manje nego Rusiju. Jačanjem osovine Vašington – Varšava ugroženo je jedinstvo Unije. Osovina preti izrastanjem u blok unutar NATO.

Volja za dogovorom demonstrirana je ponudom Rusije Americi da Moskva svojim političkim uticajem pomogne u Iraku i Avganistanu – bez obzira što je u slučaju Iraka reč o "projektu početom jednostrano".

Rusija se ne ponaša zlurado, kaže Moskva. U njenim odnosima sa SAD "nema nikakve konfrontacione predodređenosti". "Što znači, ne radi se ni o kakvom novom hladnom ratu za koji nema nikakvih objektivnih osnova", razjasnio je ministar Rusije Lavrov. "To što je administracija (predsednika Buša) pošla u susret grupi ‘neokonsa’ (neokonzervativaca) – ne bi trebalo da određuje naš fundamentalni odnos prema Americi", smatra Lavrov.

Lavrov je protiv "pauze" u razvijanju odnosa Rusije i SAD, u čekanju na izbore. Smatra, ne bi bilo dobro da se SAD, "suočene s iračkom katastrofom povlače u sebe". Situacija u Iraku "se još može spasti", uskakanjem u igru Rusije.

Irak nudi priliku da Vašington i Teheran otkriju zajednički interes u mogućnosti da u Iraku podrže istu vladu, smatra Moskva. To bi moglo otvoriti put da se reši "nuklearni Iran". "Značajan deo" tog problema je "u odsustvu želje SAD da normalizuju bilateralne odnose s Teheranom". Potrebno je, dakle, da Amerika pristupi "elastično i pragmatično". To je put kojim je prišla u slučaju Severne Koreje.

U Avganistanu, Moskva uočava "složenosti koje proživljava NATO", izložen "ispitu izdržljivosti". Rusija nije ravnodušna. Na ratištu su i njeni "veliki ulozi", te smatra da "ima pravo da očekuje pozitivan rezultat". Ako se stvari budu svele na to da međunarodno vojno prisustvo "predsedava" povratku na vlast talibana, posledice mogu biti ozbiljne.

Šta traže Rusi za svoje "usluge" Americi? Ravnopravnost u trouglu Vašington – Moskva – Brisel, u kojem u odnosu na Rusiju postoji deficit iskrenosti.

"Mi smo protiv ′strategijskih igara′ u Evropi, čiji je cilj da se na praznom mestu sazda konfrontacioni potencijal i izgradi evropska politika po principu ′svoj-tuđi′, čemu vodi razmeštanje američke PRO u Evropi", izjavio je Lavrov. Tim pre što za takav "jednostrani projekat postoje kolektivne alternative, uz učešće NATO i Rusije".

Moskva predlaže "trostrani format" i "kompleksan pristup rešavanju problema evroatlantskog regiona", s temama interesantnim za EU, SAD i Rusiju. Trostrani format bi "uklonio izlišna međusobna podozrenja, u odnosu na to šta se događa između dve simpatije u trouglu".

"Rusija ne namerava da ′zabija klin′ u transatlantske odnose. Ono što ne bismo želeli to je da se transatlantska veza jača na naš račun", kaže Lavrov.

Osim "berlinskog zida" u pojedinim glavama, Moskva ne vidi povod za dalja podozrenja prema Rusiji.

Njene "radikalne političke i ekonomske reforme", ravne su zaokretu Petra Velikog i odvijaju se "kao i tada, tokovima evropskog izbora, samo uz očuvanje vekovnih tradicija Rusije".

Moskva tvrdi da njen pristup nije negativistički. Istupajući u Minhenu, Putin nije izustio ,,njet". Govor je poziv na razgovor. Lavrov predlaže da Vašington i Moskva pronađu sopstveni ,,modus operandi".

Hoće li Vašington prihvatiti pruženu ruku?

Lavrov kaže, ne treba "potcenjivati pragmatizam Amerikanaca", pokazan još odlukom Ruzvelta da se pridruži koaliciji protiv Hitlera, rame uz rame sa SSSR. Ministar citira, da "Sjedinjenim Državama nije potrebna saglasnost drugih sila da bi dejstvovale, ali im je neophodna njihova podrška da bi uspele". Oslonac SAD samo na sopstvenu silu iscrpljuje poslednje resurse.