ДОЧИТАТИ ЛАВРОВА

Москва је саставила списак кризних питања и нуди договор с Вашингтоном и Бриселом. Пре свега с Вашингтоном. Разумевање с Европљанима већ сада је боље. Председавајућа ЕУ, канцеларкa Немачке Ангела Меркел посетила је недавно Варшаву, где је уз неформалности приватног породичног сусрета (викенд немачког пара код породице Каћински) изгледа издејствовала сагласност да размештај америчке ПРО у Пољској не буде само ствар Американаца и Пољака, већ НАТО савеза у целини.

Показује се да фамозне ракете брину Европу, ништа мање него Русију. Јачањем осовине Вашингтон – Варшава угрожено је јединство Уније. Осовина прети израстањем у блок унутар НАТО.

Воља за договором демонстрирана је понудом Русије Америци да Москва својим политичким утицајем помогне у Ираку и Авганистану – без обзира што је у случају Ирака реч о "пројекту почетом једнострано".

Русија се не понаша злурадо, каже Москва. У њеним односима са САД "нема никакве конфронтационе предодређености". "Што значи, не ради се ни о каквом новом хладном рату за који нема никаквих објективних основа", разјаснио је министар Русије Лавров. "То што је администрација (председника Буша) пошла у сусрет групи ‘неоконса’ (неоконзервативаца) – не би требало да одређује наш фундаментални однос према Америци", сматра Лавров.

Лавров је против "паузе" у развијању односа Русије и САД, у чекању на изборе. Сматра, не би било добро да се САД, "суочене с ирачком катастрофом повлаче у себе". Ситуација у Ираку "се још може спасти", ускакањем у игру Русије.

Ирак нуди прилику да Вашингтон и Техеран открију заједнички интерес у могућности да у Ираку подрже исту владу, сматра Москва. То би могло отворити пут да се реши "нуклеарни Иран". "Значајан део" тог проблема је "у одсуству жеље САД да нормализују билатералне односе с Техераном". Потребно је, дакле, да Америка приступи "еластично и прагматично". То је пут којим је пришла у случају Северне Кореје.

У Авганистану, Москва уочава "сложености које проживљава НАТО", изложен "испиту издржљивости". Русија није равнодушна. На ратишту су и њени "велики улози", те сматра да "има право да очекује позитиван резултат". Ако се ствари буду свеле на то да међународно војно присуство "председава" повратку на власт талибана, последице могу бити озбиљне.

Шта траже Руси за своје "услуге" Америци? Равноправност у троуглу Вашингтон – Москва – Брисел, у којем у односу на Русију постоји дефицит искрености.

"Ми смо против ′стратегијских игара′ у Европи, чији је циљ да се на празном месту сазда конфронтациони потенцијал и изгради европска политика по принципу ′свој-туђи′, чему води размештање америчке ПРО у Европи", изјавио је Лавров. Тим пре што за такав "једнострани пројекат постоје колективне алтернативе, уз учешће НАТО и Русије".

Москва предлаже "тространи формат" и "комплексан приступ решавању проблема евроатлантског региона", с темама интересантним за ЕУ, САД и Русију. Тространи формат би "уклонио излишна међусобна подозрења, у односу на то шта се догађа између две симпатије у троуглу".

"Русија не намерава да ′забија клин′ у трансатлантске односе. Оно што не бисмо желели то је да се трансатлантска веза јача на наш рачун", каже Лавров.

Осим "берлинског зида" у појединим главама, Москва не види повод за даља подозрења према Русији.

Њене "радикалне политичке и економске реформе", равне су заокрету Петра Великог и одвијају се "као и тада, токовима европског избора, само уз очување вековних традиција Русије".

Москва тврди да њен приступ није негативистички. Иступајући у Минхену, Путин није изустио ,,њет". Говор је позив на разговор. Лавров предлаже да Вашингтон и Москва пронађу сопствени ,,модус операнди".

Хоће ли Вашингтон прихватити пружену руку?

Лавров каже, не треба "потцењивати прагматизам Американаца", показан још одлуком Рузвелта да се придружи коалицији против Хитлера, раме уз раме са СССР. Министар цитира, да "Сједињеним Државама није потребна сагласност других сила да би дејствовале, али им је неопходна њихова подршка да би успеле". Ослонац САД само на сопствену силу исцрпљује последње ресурсе.