Kako je osuđen Uroš Mišić

Poslednjeg dana aprila udarna vest iz pravosuđa je bila da je Veće Apelacionog suda u Beogradu prepolovilo kaznu Urošu Mišiću, sa deset na pet i po godina zatvora.

Mišić je 2. decembra 2007. godine napao upaljenom bakljom žandarma Nebojšu Trajkovića na utakmici Crvena zvezda – Hajduk iz Kule.

Podsetimo, Sudsko veće Višeg suda u Beogradu,kome je predsedavao sudija Velimir Lazović,dva puta je Mišića osudilo na deset godina zatvora zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju.

Apelacioni sud je posle razmatranja žalbe na visinu kazne i kvalifikaciju dela, u januaru ove godine,odlučio da ponovo otvori glavni pretres i sam izvede pojedine dokaze, kako bi mogao da donese konačnu odluku. Prema pisanju medija, veće na čijem je čelu sudija Velibor Cvetković prekvalifikovalo je krivično delo od pokušaja ubistva u napad na službeno lice,pa mu je zbog togaizreklo blažu sankciju.

Mediji su posebnu pažnju pokazivali prema ovom slučaju jer je suđenje a potom i kazna imala različite komentare u javnosti, od toga da je prestrogo osuđen („Pravda za Uroša“) pa do toga da taj slučaj mora da bude dokaz da država želi da se obračuna s huliganima i da zaštiti službena lica na dužnosti.

Uroš Mišić je iza rešetaka od 5. decembra 2007. godine. Ako je vest o kazni tačna, on može da traži uslovni otpust posle dve trećine izdržane zatvorske kazne, a pošto je u pritvoru već tri godine i pet meseci, što mu se računa u kaznu, pravo na uslovni otpust steći će već krajem ovog leta.

Vest o izricanju konačne kazne Urošu Mišiću, Mirjana Piljić, predstavnica za medije Apelacionog suda u Beogradu, nije mogla da nam potvrdi jer takva odluka još nije ni formalno ni praktično doneta.

–U toku je izrada presude u tom slučaju, koja posle toga treba da bude poslata u Odeljenje sudske prakse, koje treba da je obradi i odobri. Zato je čudno da mediji znaju visinu kazne –rekla nam je ona.

Pošto prođe sudsku praksu, odluka će biti poslata iz Suda i dostavljena strankama u procesu, navela je Piljićeva i istakla da Apelacioni sud pre ekspedovanja odluke neće saopštavati njenu sadržinu.

Dakle, ostaje pitanje kako su onda mediji saznali sadržinu presude, ako je tek u toku njena izrada. Da li je nju neko medijima pre vremena otkrio i tako načinio grub prekršaj u tom sudu ili su pojedini mediji dali sebi ulogu presuditelja i prejudicirali ishod.

Time su Sudsko veće stavili u krajnje neugodan položaj da li da „potvrde“ pisanje medija ili da iznenade javnost i izreknu nekakvu drugu kaznu. U oba slučaja trebalo bi utvrditi ko se „poigrao“ autoritetom tog suda i presudio pre presude – mediji ili „insajder“ u toj „kući konačne pravde“.

O. Milanović