Ko ju je zaslužio

Komisija za dodelu nacionalnih penzija zaslužnim umetnicima imaće devet članova i biće konačno oformljena u toku ove sedmice, a penzije će se, kako je najavljeno, umetnicima isplaćivati već od decembra. Prema vladinoj Uredbi o dodeli nacionalnih penzija zaslužnim umetnicima, pravo na nacionalnu penziju stiče umetnik koji je u penziji; koji se poslednjih 20 godina bavio umetničkom delatnošću, a pri tom nije vlasnik nijednog privrednog društva. Uredbom nije predviđen broj zaslužnih umetnika, ali jeste visina novčanog priznanja, u iznosu petostruke prosečne neto zarade u Srbiji za mesec decembar prethodne godine, što iznosi 100.000 dinara. Nacionalnu penziju, zapravo, čini zbir dosadašnje umetnikove penzije i njenog dodatka, te će tako, primera radi, umetnik sa penzijom od 30 hiljada dinara, dobijati nacionalnu penziju u iznosu od 70 hiljada, što čini sumu od 100 000.

Koliko je u celoj ovoj priči važan i socijalni momenat? Postavlja se i pitanje da li ona treba da bude visoka i dostojanstvena što se od jednog nacionalnog priznanja i očekuje, ili (kao što smatraju pojedini članovi Udruženja književnika Srbije) previsoku sumu valja podeliti na dva kandidata, ne bi li u ovim kriznim vremenima pomoglo što više stvaralaca.

Diskutabilni, čini se, biće i kriterijumi za izbor zaslužnih. U kojoj meri je moguće ujednačiti kriterijume različitih umetničkih delatnosti i koliko smo kao društvo spremni da na taj način vrednujemo oblast kulture? Ko je zaslužan a ko nije?

Pesnik Alek Vukadinović ne krije da njegova penzija iznosi 11.000 dinara, i smatra da Komisija treba da se drži samo objektivnih kriterijuma, i da u kriterijume uđu strogo stvaralačke zasluge svakog pojedinca, objektivni sud istorije i priznanja od najvećeg prestiža.

Poznati pesnik dodaje i da je najavljeni iznos nacionalne penzije previsok u odnosu na opšti životni standard i da ga treba korigovati. "Bolje je da više značajnih stvaralaca dobije korektne i optimalne penzije nego da pojedini zaslužni stvaraoci koji su i do sada dobro živeli dobiju još više, a da drugi zaslužni stvaraoci koji su do sada tavorili u bedi ostanu i dalje u bedi. To bi bila velika nepravda", kategoričan je Vukadinović.

Da kriterijumi mogu biti jasni i merljivi, i da se daju lako sprovesti, mišljenja je pesnik Rajko Petrov Nogo. – Svaki pisac misli da je nacionalno značajan, ali bog nije bio pravedan kada je delio talente. Da bi se neko "kandidovao" za prvi krug, kriterijumi treba da su veoma precizni, da obuhvataju ljude koji iza sebe imaju dela i nagrade, određenu književnu recepciju i bibliografiju, odjek kod kritike i publike, a to se može skoro matematički izračunati – misli Nogo i kaže da će takvi kriterijumi upravo sami iznedriti kandidate.

Kandidati koje on vidi u prvom krugu, a odnose se na oblast književnosti, bili bi Erih Koš, Jara Ribnikar, Dobrica Ćosić, Stevan Raičković, Matija Bećković, Ljubomir Simović… – Mi, naravno, ne izmišljamo mlaku vodu. Toga su se pre nas setili Slovenci (70 nac. penzija, prim. aut.), Bugari, Rumuni, i ukoliko se Komisija ne bude prilagođavala nekakvim političkim konjunkturama, i ako kriterijumi ne budu, kako se to danas kaže, transparentni, onda će nastati haos i jedna plemenita ideja će se kompromitovati. A možda je nekome i to u interesu – razmišlja pesnik.

Da li je ponuđeni iznos penzije zadovoljavajući? – Da je cifra previsoka, opskurno je i misliti na tako nešto – kaže Nogo, a na pitanje da li u dubini duše priželjkuje ovu penziju, Nogo odgovara: "Nemam neki naročiti interes, ali imaću ga kada na mene dođe red".

Vajar Momčilo Krković pozdravlja nacionalne penzije kao važno i pozitivno priznanje, ali samo ukoliko se odnose na primarnu umetnost koja je odavno zapostavljena, a ne na onu "mrdajuću", estradnu. – Ovo je dobar potez vlasti i onih koji drže državnu kasu u rukama, a Komisija treba dobro da se obavesti ko su naši preostali dinosaurusi, jer kod nas postoji jedna rastakajuća tendencija da se sve usitni kako bi bilo manje vredno. Takođe, kada jedan deo zaslužnih zbrine, Komisija treba i dalje da traga za pravim stvaraocima.

Pevač Staniša Stošić je mišljenja da se "narodnoj muzici i umetnosti pridaje mali značaj, a naš stalež je najmasovniji od svih udruženja. Našeg predstavnika nisu uzeli ni u Komisiju i sada treba o nama da odlučuju slikari ili književnici, a oni ne mogu da zastupaju našu struku i da o njoj referišu. Tako smo stavljeni u podređeni položaj, a guraju nas i u isti koš sa "pink" varijantom da bi nas lakše diskvalifikovali", kaže Stošić, dodajući: "Neka se ne plaše mnogi, Ceca ne može da konkuriše. Mogu samo ljudi koji su u penziji, a ne oni koji rade 10 godina i trenutno su na estradi. Zašto je poslanik zaslužio da ima 200 hiljada? Kako njega nije sramota? Što ne bi imao novaca i jedan umetnik? Pa ne rađa se svaki dan jedan Cune Gojković, Staniša Stošić, Milan Gutović ili Pavle Aksentijević."

Baletska umetnica Višnja Đorđević slaže se da je reč o veoma odgovornom zadatku, i skeptična je da će sva očekivanja biti zadovoljena. – Jedan član Komisije zastupaće oblast muzičko-scenske delatnosti, a ko je u stanju da isprati sve baletske igrače, dirigente, instrumentaliste, soliste… Ispada da je najbolje slučajnog prolaznika na ulici da pitate da nabroji zaslužne umetnike. Sa druge strane, zamislite umetnike kako seku iz novina kritike tokom prethodnih 20 godina, nabrajaju sva gostovanja i premijere, jure dobijene nagrade, i to u poodmaklim godinama, ne bi li kompletirali biografiju i stavili na uvid Komisiji. Sve to liči na onu: "Kocka je bačena" od strane gospodina Dinkića, al je pala koska, pa sad se glođite, gospodo.

Za Višnju Đorđević suma od 100.000 je zapanjujuće visoka, ali navodi da mi, u stvari, i ne znamo koliko iznose izuzetne penzije generala, bivših predsednika, vojnih lica. Uostalom, već se čuje pitanje zašto bi samo umetnici bili privilegovani nacionalnim penzijama kada ima toliko vrhunskih i zaslužnih lekara ili naučnih radnika koji su svojim radom i zalaganjem i te kako zadužili državu i društvo. Uskoro će i oni možda krenuti u ovu avanturu.

--------------------------------------------------------------------------

Moj deda nije bio crnac

Staniša Stošić primećuje da je sada došla i rok generacija političara koja dočekuje rokere iz sveta a ne seća se da su im dede slušale narodnu muziku. – Ja se još nisam rukovao sa predsednikom iako sam zaslužan narodni stvaralac. Na radiju urednici, bivši propali rokeri, donesu spisak crnačke muzike koja će da se pušta. Moj deda nije bio crnac, ni berač pamuka i kafe, a ni mi nismo potomci Luja Armstronga već Radojke Živković. Ja vama sada ne pričam uvijeno, jezikom Marije Antoanete, već jezikom moga dede Manasije. Nadam se da me razumete i da sam bio jasan.