Bin Laden u rašljama pakistanskih obaveštajaca

Posle pogibije Osame bin Ladena u obračunu sa američkim komandosima ne jenjavaju sumnje da rat protiv (islamističkog) terorizma, ipak, nije okončan. Sumnje nisu neosnovane, tvrdi Mihael Poli, nemački ekspert za pitanja političkog razvoja na indijskom potkontinentu i u njegovom zaleđu.

„Kičma islamističkog terorističkog pokreta jeste ISI (engleska skraćenica naziva pakistanske obaveštajno-bezbednosne službe) – Bin Laden je bio marioneta ispred razgranatog sistema”, pojasnio je Poli u telefonskom razgovoru za „Politiku”.

On je obrazložio, kako kaže, lično mišljenje da bi se okrenuo analizi sa kakvim terorizmom bi (zapadni) svet mogao da se suoči i kada. „Izvesno je da su SAD i ISI postigli sporazum o obustavljanju pomoći teroristima širom sveta, kao i o obustavljanju aktivnosti onih grupa i grupacija na koje ISI ima direktan uticaj... Dok sporazum ostaje na snazi, biće mira u svetu!”

Među poznavaocima nagodbi zapadnih sila i Pakistana Mihael Poli uživa ugled. Stasao je u obaveštajnom miljeu, a njegove analize prihvaćene su kao orijentacioni dokumenti u Berlinu i u Pulahu, u oba sedišta nemačke službe, pri čemu su prosleđivani i preko Atlantika u sedište CIA.

Obaveštajni izvori i niz indicija, takođe, ukazuju na umešanost pakistanske službe u terorističke aktivnosti Al Kaide i srodnih organizacija.

Najzanimljivija informacija u ovom trenutku potiče iz rasprave evropskih obaveštajnih eksperata u Vojnoj školi u Parizu, neposredno posle smrti Osame bin Ladena: najtraženiji terorista nije jatakovao u garnizonskom gradu Abotabad, nadomak pakistanske Vojne akademije.

„Bio je talac obaveštajne službe i imao ograničenu slobodu kretanja”, tvrdi izvor iz okruženja bečkih ustavobranitelja koji je prisustvovao skupu. U obaveštajnim kuloarima kolportira se i podatak da je zdanje u kome je Bin Laden boravio, vlasništvo pakistanske obaveštajne službe, a zemljište pripada – vojsci. Nameće se zaključak da je Bin Laden, kako se u žargonu kaže, „čuvan na ledu”.

Šta je bio povod, zadržavanju Bin Ladena u „kućnom pritvoru”, a šta predmet nagodbi SAD i ISI-ja?

Suština povezanosti sa islamističkim teroristima jeste strah Islamabada od indijske agresije. Odnosno težnja da se, makar ucenom, obezbedi naklonost zapadnih sila. Igra na kartu terorizma pokazala se u više navrata efikasna.

Među uticajnim pakistanskim političarima preovladavao je stav, odmah posle osnivanja države, da je svako sredstvo dobrodošlo, ako obezbeđuje opstanak. Jedno od tih sredstava bio je naum da se sile zapadnog sveta stave pod pritisak, ne bi li se iznudilo njihovo zauzimanje za „pakistansku stvar”.

Taj zadatak poveren je službi ISI. Od osnivanja 1948. godine ISI ne odgovara ni vladi ni predsedniku kada je o akcijama reč koje se svrstavaju u domen državnih prioriteta. Jedan od prioriteta bio je i jeste pružanje podrške militantnim muslimanskim pokretima širom sveta, pre svega u Indiji, Bangladešu i Avganistanu. To je, nedavno, potvrđeno u diskusiji hamburškog nedeljnika „Cajt” u kojoj su učestvovali imenovani i neimenovani zvaničnici pakistanske službe.

U vreme vojne diktature generala Zia ul Haka, 1977. i 1978. godine, unapređeni su odnosi ISI-ja sa američkom CIA, koja je od tada glavni finansijer pakistanske službe. Povod umešanosti CIA bio je naum da se zajednički organizuje pokret otpora protiv ruskih okupatora. U zaleđini tog cilja, ISI je vrbovala armiju od oko stotinu hiljada fanatičnih džihadista. Ovaj podatak, uzgred, prva je saopštila bivši pakistanski predsednik Benazir Buto.

Agenti ISI-ja unapređeni su od SAD u „oči i uši Amerike” u tom delu sveta. Međutim, rukovodstvo se u tom periodu otelo kontroli Lenglija, odnosno Vašingtona.

Sporazumu koji je, izvesno, prethodio pokušaju hapšenja Osame bin Ladena kumovale su dve stavke, tvrdi se u evropskim obaveštajnim krugovima. S jedne strane, ISI-ju je neophodna intenzivnija podrška Amerikanaca, ne bi li ponovo uspostavili potpunu kontrolu nad talibanskim pokretom u Avganistanu i delimično nad grupacijama u zabrđima Pakistana. S druge strane, CIA, ali i druge službe SAD, po nalogu Vašingtona teže da po svaku cenu očuvaju najtešnje veze sa ISI-jem: smatraju da ISI jedini garantuje da u slučaju prevrata pakistansko atomsko naoružanje ne dospe u pogrešne ruke.