Zbrka zbog „magle rata”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Predsednik Barak Obama je odlučio da zaustavi rastuću zbrku oko toga šta se zaista događalo tokom dramatičnih 38 minuta akcije američkih komandosa u Pakistanu, u kojoj je ubijen Osama bin Laden. Posle odluke da se ne objavljuju fotografije njegovog tela, neće biti iznošeni ni novi detalji o operaciji koja je već podstakla novi talas „teorija zavere” po kojima ništa nije bilo onako kako to iznosi zvanična verzija.

Protivrečnosti u izjavama funkcionera koji su za javnost objašnjavali pojedinosti događaja objašnjena je „maglom rata”. Zbog toga se dogodilo da je prvo rečeno kako su američki specijalci sve vreme bili izloženi vatri stanara misteriozne kuće u gradu Abotabadu, da je Bin Laden pružao oružani otpor, da je ženu isturio kao živi štit, da bi se na kraju pojasnilo kako je šef Al Kaide likvidiran nenaoružan, ali da „mornaričke foke” nisu imale drugog izbora nego da pucaju u njega, strahujući da ipak može da ugrozi njihov život, aktiviranjem nekog eksploziva ili na neki drugi način.

Da je američki prepad bio potpuno iznenađenje i uspešan pre svega zbog toga, potvrdilo je i nekoliko fotografija ubijenih Bin Ladenovih sustanara, koje je objavio Rojters. Otkupio ih je od neimenovanog pakistanskog oficira i pošto se uverio u njihovu autentičnost, puštanje u medijski servis jezivih prizora opravdao je činjenicom da je reč o „događaju od globalne važnosti”, prepuštajući redakcijama odluku da li će da ih učine dostupnim gledaocima ili čitaocima.

U međuvremenu su se neke fotografije mrtvog Bin Ladena pojavile i na Kapitol hilu, u rukama nekih kongresmena, da bi se naknadno utvrdilo da nisu ni zvanične ni autentične. Reč je po svoj prilici o falsifikatima koji su se pojavili na Internetu, kao „trojanski konji” koji sadrže kompjuterske viruse. Sajber kriminalci su naime veoma brzo reagovali i veliko globalno interesovanje za događaj iskoristili za „žetvu” lozinki i brojeva kreditnih kartica onih koji su bili podjednako neoprezni koliko i radoznali.

U Vašingtonu je parirano i jednom broju kritičara koji smatraju da je likvidacijom svog glavnog neprijatelja Amerika prekršila međunarodno pravo. Zvanično, to je učinio Erik Holder, federalni javni tužilac, izjavom pred Pravosudnim komitetom Senata, da je „Bin Laden bio legitimni vojni cilj” i da je operacija izvedena „u skladu sa našim zakonima i našim vrednostima”.

Opravdana je i kao „čin nacionalne samoodbrane”. Bin Laden nije pokušao da se preda „niti je nagovestio da to želi”. Čak i da se predao, objasnio je Holder, postojala bi dobra osnova da ga „hrabre mornaričke foke ubiju, kako bi zaštitile sebe i druge u zgradi, uključujući i značajan broj žena i dece”.

(U dokumentaciji smo pronašli izjavu Erika Holdera datu 22. aprila prošle godine, takođe u Kongresu, kada je rekao da se „Osama bin Laden nikad neće pojaviti u nekoj američkoj sudnici” zato što „ili ćemo ga ubiti mi ili njegovi”.)

Slična tumačenja izneli su i neki američki pravni eksperti. Profesor Džon Norton Mur iz Centra za Pravo nacionalne bezbednosti Virdžinija univerziteta, smatra da je Bin Laden bio legitimna meta još pre 11. septembra 2001, zbog serije napada na američke ciljeve. Naveo je i član 41 Povelje UN po kome države mogu da koriste letalnu silu u samoodbrani.

Povrh toga, profesor Mur citira u dve rezolucije Saveta bezbednosti usvojene jednoglasno posle terorističkih napada Al Kaide na Njujork i Vašington, kojima su ove diverzije okarakterisane kao „pretnja međunarodnom miru i bezbednosti”, i shodno tome konstatovana potreba da se „svim sredstvima, u skladu sa Poveljom UN”, osujete ovakvi teroristički činovi.

U ovom okviru su i druga tumačenja koja se svode da je Bin Laden bio „nelegitimni neprijateljski borac”, zbog čega se na njega ne odnose ženevske konvencije i ratno pravo. Ono što je međutim činjenica, to je da se i konvencije i pravo bave sukobima među državama, a američki „rat protiv terora” je rat protiv jedne organizacije koja ugrožava nacionalnu bezbednost pre svega SAD, pa je i zbog toga pravo na novom, ne sasvim ispitanom terenu.

S tim u vezi zanimljive su i analize „šta bi bilo da je bilo”: hipotetične situacije da je Bin Laden samo zarobljen. Gde bi bio zatvoren, u zatvoru na američkom tlu, ili u njenoj bazi Gvantanamo na Kubi? Da li bi mu se sudilo pred vojnim ili građanskim sudom. Da li bi imao pristup dokazima protiv njega? Ko bi ga branio ili ko bi ga sprečio da suđenje pretvori u propagandnu tribinu Al Kaide?

Pitanja su svakako interesantna, ali više nisu bitna.

----------------------------------------------------

Nevidljivi helikopteri

Vašington – U akciji likvidacije Bin Ladena, američki komandosi su koristili nove, supertajne helikoptere sa „stelt” tehnologijom koja ih, kao i slične modele bombardera, čini nevidljivim za neprijateljske radare. Kako iznosi TV mreže Ej-Bi-Si, to je i glavni razlog zbog čega je uništena jedna od dve letelice koje su učestvovale u prepadu. Ovi helikopteri sem toga imaju i poseban sistem za prigušivanje buke motora, što im je omogućilo da njihov prelet preko pakistanske teritorije ne izazove uzbunu protivvazdušne odbrane.

-----------------------------------------------------

Pas komandos

Vašington – Još nepoznat broj komandosa (u opticaju su brojke od 25 do 79) imao je i specijalnog pomoćnika: jednog „psa specijalca”, čija je uloga, kako se spekuliše, bila ili da nanjuši sakriveni eksploziv ili otkrije eventualno u nekom kućnom bunkeru pritajenog Osamu bin Ladena. Prema „Njujork tajmsu” u pitanju je nemački ili belgijski ovčar. Američke oružane snage imaju 2.700 ovakvih pasa, mahom uvezenih iz Evrope.