Збрка због „магле рата”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председник Барак Обама је одлучио да заустави растућу збрку око тога шта се заиста догађало током драматичних 38 минута акције америчких командоса у Пакистану, у којој је убијен Осама бин Ладен. После одлуке да се не објављују фотографије његовог тела, неће бити изношени ни нови детаљи о операцији која је већ подстакла нови талас „теорија завере” по којима ништа није било онако како то износи званична верзија.

Противречности у изјавама функционера који су за јавност објашњавали појединости догађаја објашњена је „маглом рата”. Због тога се догодило да је прво речено како су амерички специјалци све време били изложени ватри станара мистериозне куће у граду Аботабаду, да је Бин Ладен пружао оружани отпор, да је жену истурио као живи штит, да би се на крају појаснило како је шеф Ал Каиде ликвидиран ненаоружан, али да „морнаричке фоке” нису имале другог избора него да пуцају у њега, страхујући да ипак може да угрози њихов живот, активирањем неког експлозива или на неки други начин.

Да је амерички препад био потпуно изненађење и успешан пре свега због тога, потврдило је и неколико фотографија убијених Бин Ладенових сустанара, које је објавио Ројтерс. Откупио их је од неименованог пакистанског официра и пошто се уверио у њихову аутентичност, пуштање у медијски сервис језивих призора оправдао је чињеницом да је реч о „догађају од глобалне важности”, препуштајући редакцијама одлуку да ли ће да их учине доступним гледаоцима или читаоцима.

У међувремену су се неке фотографије мртвог Бин Ладена појавиле и на Капитол хилу, у рукама неких конгресмена, да би се накнадно утврдило да нису ни званичне ни аутентичне. Реч је по свој прилици о фалсификатима који су се појавили на Интернету, као „тројански коњи” који садрже компјутерске вирусе. Сајбер криминалци су наиме веома брзо реаговали и велико глобално интересовање за догађај искористили за „жетву” лозинки и бројева кредитних картица оних који су били подједнако неопрезни колико и радознали.

У Вашингтону је парирано и једном броју критичара који сматрају да је ликвидацијом свог главног непријатеља Америка прекршила међународно право. Званично, то је учинио Ерик Холдер, федерални јавни тужилац, изјавом пред Правосудним комитетом Сената, да је „Бин Ладен био легитимни војни циљ” и да је операција изведена „у складу са нашим законима и нашим вредностима”.

Оправдана је и као „чин националне самоодбране”. Бин Ладен није покушао да се преда „нити је наговестио да то жели”. Чак и да се предао, објаснио је Холдер, постојала би добра основа да га „храбре морнаричке фоке убију, како би заштитиле себе и друге у згради, укључујући и значајан број жена и деце”.

(У документацији смо пронашли изјаву Ерика Холдера дату 22. априла прошле године, такође у Конгресу, када је рекао да се „Осама бин Ладен никад неће појавити у некој америчкој судници” зато што „или ћемо га убити ми или његови”.)

Слична тумачења изнели су и неки амерички правни експерти. Професор Џон Нортон Мур из Центра за Право националне безбедности Вирџинија универзитета, сматра да је Бин Ладен био легитимна мета још пре 11. септембра 2001, због серије напада на америчке циљеве. Навео је и члан 41 Повеље УН по коме државе могу да користе леталну силу у самоодбрани.

Поврх тога, професор Мур цитира у две резолуције Савета безбедности усвојене једногласно после терористичких напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон, којима су ове диверзије окарактерисане као „претња међународном миру и безбедности”, и сходно томе констатована потреба да се „свим средствима, у складу са Повељом УН”, осујете овакви терористички чинови.

У овом оквиру су и друга тумачења која се своде да је Бин Ладен био „нелегитимни непријатељски борац”, због чега се на њега не односе женевске конвенције и ратно право. Оно што је међутим чињеница, то је да се и конвенције и право баве сукобима међу државама, а амерички „рат против терора” је рат против једне организације која угрожава националну безбедност пре свега САД, па је и због тога право на новом, не сасвим испитаном терену.

С тим у вези занимљиве су и анализе „шта би било да је било”: хипотетичне ситуације да је Бин Ладен само заробљен. Где би био затворен, у затвору на америчком тлу, или у њеној бази Гвантанамо на Куби? Да ли би му се судило пред војним или грађанским судом. Да ли би имао приступ доказима против њега? Ко би га бранио или ко би га спречио да суђење претвори у пропагандну трибину Ал Каиде?

Питања су свакако интересантна, али више нису битна.

----------------------------------------------------

Невидљиви хеликоптери

Вашингтон – У акцији ликвидације Бин Ладена, амерички командоси су користили нове, супертајне хеликоптере са „стелт” технологијом која их, као и сличне моделе бомбардера, чини невидљивим за непријатељске радаре. Како износи ТВ мреже Еј-Би-Си, то је и главни разлог због чега је уништена једна од две летелице које су учествовале у препаду. Ови хеликоптери сем тога имају и посебан систем за пригушивање буке мотора, што им је омогућило да њихов прелет преко пакистанске територије не изазове узбуну противваздушне одбране.

-----------------------------------------------------

Пас командос

Вашингтон – Још непознат број командоса (у оптицају су бројке од 25 до 79) имао је и специјалног помоћника: једног „пса специјалца”, чија је улога, како се спекулише, била или да нањуши сакривени експлозив или открије евентуално у неком кућном бункеру притајеног Осаму бин Ладена. Према „Њујорк тајмсу” у питању је немачки или белгијски овчар. Америчке оружане снаге имају 2.700 оваквих паса, махом увезених из Европе.