Ekonomski ponor je mnogo dublji

Kriza u Srbiji 2009. godine bila je znatno dublja nego što se donedavno mislilo na osnovu ,,prethodne procene” pada bruto domaćeg proizvoda koju je objavila zvanična statistika.

Stojan Stamenković, saradnik beogradskog Ekonomskog instituta, saopštio je u subotu na skupu ekonomista na beogradskom Ekonomskom fakultetu da je, prema konačnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2009. godini bio 6,2, a ne 3,1 odsto, kako je glasila ,,prethodna procena” državnih statističara.

Iz Stamenkovićevog predstavljanja rezultata istraživanja ,,Održivost spoljnog duga u svetlu razvojne i fiskalne politike”, čiji je koautor sa Boškom Živkovićem i Miladinom Kovačevićem, može se zaključiti da je Srbija u mnogo težoj ekonomskoj krizi nego što se obično misli. Autori poručuju da nova procena BDP nameće novo preispitivanje realnih mogućnosti zemlje, ali i oštre reformske zahvate koji se više ne mogu odlagati. To je uslov da Srbija redovno otplaćuje spoljni dug, koji je na kraju januara ove godine ,,težio” 22,99 milijardi evra, od čega javni premašuje devet milijardi evra, i da tako obezbedi održiv razvoj.

Neki ekonomisti su još sredinom 2009. godine ukazivali na nepreciznosti u proceni BDP i upozoravali da one ,,mogu imati dalekosežne posledice na ukupnu ekonomsku politiku”. Tako se u „Kvartalnom monitoru”, publikaciji koju objavljuju profesori Ekonomskog fakulteta, ističe da je „došlo do priličnog iznenađenja u stručnoj javnosti” kada je krajem juna 2009. godine Republički zavod za statistiku objavio podatak o međugodišnjem padu BDP-a u prvom tromesečju od 3,5 odsto.

– I pored toga što pad privredne aktivnosti od 3,5 odsto predstavlja duboku recesiju, relevantne procene i poslednji indikatori su pre objavljivanja zvaničnih podataka ukazivali na još veći pad privredne aktivnosti (6 odsto). Detaljna analiza ukazuje da je stvarni pad u prvom tromesečju 2009. godine bio veći od zvanično objavljenog kao i da će zvanični podaci verovatno nastaviti da „potcenjuju” stvarni pad privredne aktivnosti do kraja godine – upozorili su autori „Kvartalnog monitora” još sredinom 2009. godine.

Stručnjaci okupljeni oko ovog biltena tada su izračunali da je u prvom tromesečju 2009. godine međugodišnji realni pad BDP iznosio 6,5 odsto. Procena Republičkog zavoda za statistiku razlikovala se za čak tri procentna poena. Zvanična statistika je saopštila da je taj pad bio 3,5 odsto. „I pored nesporne činjenice da procena „Kvartalnog monitora” (QM) ne može nikada biti potpuno pouzdana, jer nam je na raspolaganju manji broj dostupnih indikatora, u prvom tromesečju ipak su se otkrile slabosti zvaničnog sistema procene koje su uticale da u ovom slučaju ipak više poverenja imamo u procenu QM-a, nego u zvaničnu procenu pada privredne aktivnosti”, ogradili su se autori „Kvartalnog monitora”.

Problem je, izgleda, metodološke prirode, zaključili su. Odnosno, „zvanična statistika ne uzima u obzir promene relativne cene razgovora u mobilnoj telefoniji u proteklih sedam godina, budući da su u upotrebi još stalne cene iz 2002. godine.” Autori QM-a su savetovali da bi dve promene znatno unapredile statistiku. Prvo, stalne cene iz 2002. godine su prestale da budu dovoljno pouzdane. Drugo, uvođenje kvartalnog praćenja BDP-a omogućilo bi neophodan pogled iz drugog ugla na privrednu aktivnost, savetovali su još pre godinu dana stručnjaci.

Ovom temom su se u broju 182. iz decembra 2009. godine bavili i ekonomisti saradnici biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

– Već smo ranije ukazali na to da BDP obračunat po cenama 2002. nije sasvim reprezentativan za tekuću dinamiku BDP-a, da je njegov realni pad u 2009. bio dublji od onoga koji pokazuje obračun po cenama (a time i strukturi deflatora BDP-a) iz 2002. Ova primedba je važna, jer penzije i zarade u javnom sektoru nisu u 2009. zamrznute na nivou na kome su bile 2002. godine, već na nivou (sa kraja) prethodne godine. Neke ključne ocene i odluke mogle bi se zasnivati na iluziji o veličini BDP-a i prostoru koji u njemu postoji, na primer, za alimentiranje tražnje – piše u tom izdanju MAT-a.

Posle konačne procene Republičkog zavoda za statistiku vrednosti BDP-a u 2009. godini, nameće se zaključak da je Srbija u toj godini zabeležila najveći pad ekonomske aktivnosti u regionu.

Lošije rezultate imale su Mađarska (minus 6,3 odsto), Crna Gora (minus sedam) i Rumunija (minus 7,1). Kroz krizu su teško, ali ipak sa manjim cehom od onog koji je platila Srbija, prošle: Hrvatska (minus 5,8) i Bugarska (minus pet), kao i Bosna i Hercegovina (minus 3,4), Makedonija (minus 0,7), dok je Albanija u 2009. ostvarila rast od 2,8 procenata.

Srpski državni zvaničnici su se nebrojeno puta prošle godine hvalili da je naša zemlja kroz krizu prošla mnogo bolje od suseda, kao i da je pad naše ekonomske aktivnosti bio najmanji.

---------------------------------------------------------------

Uzroci razlike dva saopštenja

,,Razlika između ranije procene realnog pada BDP-a u 2009. od 3,1 odsto i konačne ocene Republičkog zavoda za statistiku pada BDP-a od 6,2 procenta na osnovu procenjenog deflatora i regularnih obračuna BDP-a u tekućim cenama, koji barataju finansijskim veličinama, može se objasniti uticajem četiri faktora”, objašnjava u radu Miladin Kovačević, jedan od autora.

Prvo, deo razlike objašnjava se promenom bazne godine (2002. godina je zamenjena 2008. kao baznom).

Drugi razlog je da je deo razlike rezultat izvesnog odstupanja između kratkoročnih indikatora kretanja obima proizvodnje dobara i usluga, sa jedne strane, i finansijske valorizacije u finansijskim izveštajima i računima, sa druge strane.

Treći: deo razlike u našim uslovima potiče od uočene pristrasnosti finansijskih izveštaja.

Četvrti:deo razlike između prvobitne procene i izvedene ocene realnog kretanja potiče od distorzija u cenovnim faktorima i deflatorima, sagledanih sa proizvodne i sa rashodne strane.