Ko ne plati dug, ići će na sud

Kragujevac – Na hiljade Kragujevčana zatečeno je ovih dana obaveštenjima Javnog stambenog preduzeća o dugovanjima za grejanje, korišćenje zemljišta, ekološku taksu i održavanje stambenog prostora. Obaveštenja su upućena na 33.000 adresa, a odnose se na period od 2003. godine, kada je u Kragujevcu formiran sistem objedinjene naplate.

Pojedinačni iznosi nisu visoki, uglavnom do 1.000 dinara, ali je zato ukupna suma duga za komunalne troškove u proteklih sedam godina narasla na čak šest miliona evra. Budući da je funkcionisanje preduzeća ugroženo, u Javnom stambenom tvrde da nisu imali drugog rešenja.

– Ovo nisu opomene, reč je o obaveštenjima da svako zna koliko duguje. Mi svake godine šaljemo ista obaveštenja, ali smo sada obračunali period od 2003. godine zato što je visina duga ugrozila funkcionisanje ne samo našeg preduzeća, već i servisiranje nekih od vitalnih komunalnih funkcija u gradu – kaže za „Politiku“ direktor Slavoljub Jelić.

Ispred šaltera i kancelarija Javnog stambenog već danima su dugački redovi nezadovoljnih građana. „Bruka“, „prevara“, „sramota“ – jedine su reči koje se tu mogu čuti.

– Oni mora da su poludeli kad nam šalju dugovanja još od 2003. godine. Ja sam uredan platiša, kao i većina penzionera, a od Stambenog sam redovno dobijala i zahvalnicu što na vreme izmirujem svoje obaveze. Ne dugujem mnogo, nešto oko 700 dinara, ali nije to u pitanju, već njihovo bezobrazno ponašanje – navodi penzionerka Danica Jeremić.

Branka Bošković dobila je obaveštenja da je tokom prethodnih sedam godina zaboravila da plati 305 dinara. Sa sobom je ponela „brdo“ priznanica kojima, kako kaže, hoće da dokaže da ništa ne duguje.

– Ma, nije u pitanju suma. Ja jesam penzionerka, primanja su mi mala, ali ovo je čista bahatost. Svakog meseca sam uz račun dobijala obaveštenje da ništa ne dugujem, ne znam sad šta je ovo. Ako oni misle da me tuže, platiću. Ne pada mi na pamet da zbog 305 dinara idem na sud – ogorčena je naša sagovornica.

Direktor Jelić objašnjava da neće svi dužnici biti tuženi, već samo oni koji duguju više od 2.000 dinara, koliko iznose sudski troškovi. Najveće dužnike, međutim, čeka još jedno neprijatno iznenađenje.

– Tužba je krajnja mera, budući da dužnici imaju mogućnost da sklope ugovor o reprogramiranju duga. Ko nema para da plati odmah, moći će svoje obaveze da izmiri iz nekoliko puta, najviše u 36 mesečnih rata. Reč je o velikim dužnicima, od kojih neki duguju čak milion dinara. A, ako stignemo do suda, dužnike upozoravam da mogu ostati bez imovine, bez kuća i stanova. Meru oduzimanja i prodaje imovine predlaže Javno stambeno, ali to je krajnja mera za kojom, nadam se, nećemo imati potrebe. Ipak, ne mogu da garantujem da se i u Kragujevcu neće desiti ono što je bilo u Čačku – kaže Jelić.

Postupak Javnog stambenog preduzeća osudila je Organizacija potrošača Kragujevac. Predsednik ove organizacije Zoran Nikolić smatra da je potez kragujevačkih komunalaca ne samo nekorektan, već i protivzakonit.

– Na obaveštenjima nije jasno naznačeno na koji se mesec odnosi dug, mnogi nisu ni obavešteni da bilo šta duguju, a protivzakonit je i obračunski period. Naime, osnov za svaki dužničko-poverilački odnos u našoj zemlji već decenijama predstavlja Zakon o obligacionim odnosima u kome jasno stoji da potraživanja za električnu i toplotnu energiju, gas, vodu, dimničarske usluge i čistoću zastarevaju posle godinu dana, u slučaju da su usluge izvršene u domaćinstvima. Ovde je upravo o tome reč, pa građani Kragujevca, kao i svi drugi, imaju obavezu da plate dugovanja samo za prethodnih 12 meseci – objasnio je Nikolić u saopštenju za javnost.

Direktor Javnog stambenog preduzeća ne slaže se sa ovakvim stavom, navodeći da su građani uredno, svake godine, bili obaveštavani o svojim neizmirenim obavezama. U izjavi za naš list, Jelić kaže da Zakon o obligacionim odnosima nije prekršen, te da će građani „morati da plate, bunili se ili ne“.

U Kragujevcu ima 55.000 domaćinstava koja su u sistemu objedinjene naplate, a tokom prethodnih sedam godina, od kada je uveden ovakav vid obračunavanja troškova za komunalije, tuženo je na hiljade građana. U 2004. podneto je čak 22.000 tužbenih zahteva, a prošle godine 7.500. Imovina do sada nikom nije otišla „na doboš“, što ne znači da se narednih meseci i to neće desiti.