Ко не плати дуг, ићи ће на суд

Крагујевац – На хиљаде Крагујевчана затечено је ових дана обавештењима Јавног стамбеног предузећа о дуговањима за грејање, коришћење земљишта, еколошку таксу и одржавање стамбеног простора. Обавештења су упућена на 33.000 адреса, а односе се на период од 2003. године, када је у Крагујевцу формиран систем обједињене наплате.

Појединачни износи нису високи, углавном до 1.000 динара, али је зато укупна сума дуга за комуналне трошкове у протеклих седам година нарасла на чак шест милиона евра. Будући да је функционисање предузећа угрожено, у Јавном стамбеном тврде да нису имали другог решења.

– Ово нису опомене, реч је о обавештењима да свако зна колико дугује. Ми сваке године шаљемо иста обавештења, али смо сада обрачунали период од 2003. године зато што је висина дуга угрозила функционисање не само нашег предузећа, већ и сервисирање неких од виталних комуналних функција у граду – каже за „Политику“ директор Славољуб Јелић.

Испред шалтера и канцеларија Јавног стамбеног већ данима су дугачки редови незадовољних грађана. „Брука“, „превара“, „срамота“ – једине су речи које се ту могу чути.

– Они мора да су полудели кад нам шаљу дуговања још од 2003. године. Ја сам уредан платиша, као и већина пензионера, а од Стамбеног сам редовно добијала и захвалницу што на време измирујем своје обавезе. Не дугујем много, нешто око 700 динара, али није то у питању, већ њихово безобразно понашање – наводи пензионерка Даница Јеремић.

Бранка Бошковић добила је обавештења да је током претходних седам година заборавила да плати 305 динара. Са собом је понела „брдо“ признаница којима, како каже, хоће да докаже да ништа не дугује.

– Ма, није у питању сума. Ја јесам пензионерка, примања су ми мала, али ово је чиста бахатост. Сваког месеца сам уз рачун добијала обавештење да ништа не дугујем, не знам сад шта је ово. Ако они мисле да ме туже, платићу. Не пада ми на памет да због 305 динара идем на суд – огорчена је наша саговорница.

Директор Јелић објашњава да неће сви дужници бити тужени, већ само они који дугују више од 2.000 динара, колико износе судски трошкови. Највеће дужнике, међутим, чека још једно непријатно изненађење.

– Тужба је крајња мера, будући да дужници имају могућност да склопе уговор о репрограмирању дуга. Ко нема пара да плати одмах, моћи ће своје обавезе да измири из неколико пута, највише у 36 месечних рата. Реч је о великим дужницима, од којих неки дугују чак милион динара. А, ако стигнемо до суда, дужнике упозоравам да могу остати без имовине, без кућа и станова. Меру одузимања и продаје имовине предлаже Јавно стамбено, али то је крајња мера за којом, надам се, нећемо имати потребе. Ипак, не могу да гарантујем да се и у Крагујевцу неће десити оно што је било у Чачку – каже Јелић.

Поступак Јавног стамбеног предузећа осудила је Организација потрошача Крагујевац. Председник ове организације Зоран Николић сматра да је потез крагујевачких комуналаца не само некоректан, већ и противзаконит.

– На обавештењима није јасно назначено на који се месец односи дуг, многи нису ни обавештени да било шта дугују, а противзаконит је и обрачунски период. Наиме, основ за сваки дужничко-поверилачки однос у нашој земљи већ деценијама представља Закон о облигационим односима у коме јасно стоји да потраживања за електричну и топлотну енергију, гас, воду, димничарске услуге и чистоћу застаревају после годину дана, у случају да су услуге извршене у домаћинствима. Овде је управо о томе реч, па грађани Крагујевца, као и сви други, имају обавезу да плате дуговања само за претходних 12 месеци – објаснио је Николић у саопштењу за јавност.

Директор Јавног стамбеног предузећа не слаже се са оваквим ставом, наводећи да су грађани уредно, сваке године, били обавештавани о својим неизмиреним обавезама. У изјави за наш лист, Јелић каже да Закон о облигационим односима није прекршен, те да ће грађани „морати да плате, бунили се или не“.

У Крагујевцу има 55.000 домаћинстава која су у систему обједињене наплате, а током претходних седам година, од када је уведен овакав вид обрачунавања трошкова за комуналије, тужено је на хиљаде грађана. У 2004. поднето је чак 22.000 тужбених захтева, а прошле године 7.500. Имовина до сада ником није отишла „на добош“, што не значи да се наредних месеци и то неће десити.