Da li treba produžiti harmonizaciju sa EU

Povodom predloga Vladimira Todorića i Nikole Jovanovića da se rok za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije pomeri sa 2012. godine, kako je predviđeno Nacionalnim programom integracije, na 2014. godinu, mišljenja upućenih u proces evrointegracije su podeljena. Jedni misle da bi i 2014. bila nerealna za preobiman posao harmonizacije koji očekuje Srbiju. Drugi, pak, smatraju da ne bi bilo dobro praviti takav korak, jer bi onda delovalo kao da zemlja nije u stanju da izađe na kraj sa tim izuzetno značajnim poslom za EU.

U sažetku svoje „Studije o implementaciji evropskog zakonodavstva”, pomenuta dvojica autora, iz Centra za novu politiku, navode da je u procesu pravnog usklađivanja „kvantitet do sada imao prednost nad kvalitetom” i da je „formalna priroda uslova pravnog usklađivanja dovela do određenog „gubitka ljudskog lica” evropskih integracija. Njihove tri glavne zamerke su: dug period bez usvojenih podzakonskih akata, kolizija između novousvojenih i postojećih zakona, kao i dugo čekanje na formiranje novih institucija nakon donošenja novih propisa.

Slobodan Zečević, profesor Evropskog univerziteta u Beogradu, nije pristalica pomeranja roka za usklađivanje . „Kada bismo to uradili onda bismo dali lošu sliku o sebi, da nam država nije efikasna, što za jednu zemlju koja se približava EU predstavlja inače veliki problem”, kaže on uveren da nije dobro ni da sami sebe stavljamo na dnevni red, umesto da to Evropa, ukoliko je potrebno, čini.

(/slika2)Podatak, prenet u pomenutoj studiji, da je od jula 2008. do kraja 2010. godine plan usklađivanja ispunjen 85 odsto, prema Zečevićevom mišljenju, i nije tako loš.

„Ako je donet zakon a nisu doneta podzakonska akta ne treba zbog toga pomerati rokove za usklađivanje, već treba usvajati nedostajuća podzakonska akta”, ističe Zečević. Rekavši da ta akta donosi vlada, ne parlament, zaključuje da je onda „na vladi da ubrza posao”. Time se on, zapravo, slaže sa ocenom Todorića, koji je izjavio da je odgovornost na vladi i „njenoj predanosti i ozbiljnosti u tom poslu”.

Zečević ukazuje i na to da kada Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude stupio na snagu da će biti mogućna direktna primena tog dokumenta. „Tada će ljudi moći da se pred domaćim sudovima direktno pozovu na naše zakone koje smo uskladili sa EU, ali i na neke direktive EU i da traže njihovu primenu u našem zakonodavstvu”, objašnjava on.

Ana Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra, međutim, da bi eventualno pomeranje roka usklađivanja na 2014. godinu predstavljalo i dalje „veoma ambiciozan plan”.

Komentarišući stav autora studije da kvalitet usklađivanja nije onakav kakav bi trebalo da bude i da bi više vremena za usklađivanje omogućilo da se posao kvalitetnije obavi, ona kaže da ne vidi da će razlika u roku da napravi razliku u kvalitetu.

„Ponekad, i kad imate manje vremena napravite kvalitetniji posao – ako imate dovoljno resursa. A, pod tim podrazumevam znanje u pogledu evropskog prava i kako to pravo uvesti na najbolji način u Srbiju, ali i sprovesti u delo. Mi zaista imamo veliki broj zakona koje smo formalno uveli, ali ih ne sprovodimo adekvatno. A, u trenutku ulaska u EU gledaće se, i to vrlo pažljivo, sprovođenje zakona”, upozorava Trbovićeva. To se i sada, naravno, prati, „ali će merila biti oštrija u trenutku ulaska u EU”.

B. Čpajak