Pogrešna ekonomija centralne i istočne Evrope

Brisel – Evropa više ne može da se „vozi” na leđima američkih poreskihobveznika – to je lekcija koju bi istočne članice NATO-a sada trebalo da nauče.

Vojni troškovi u novim državama članicama NATO-a naglo opadaju. U tekućim pregovorimaoko budžeta u Slovačkoj vodi se debata o tome da li bi u domenu odbrane trebalo potrošiti manjeod jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili nešto malo više – mada je gotovo sigurno da ćebroj biti niži od 1,3 odsto, koliko je potrošeno 2010. godine. Troškovi u Litvaniji opali su ispod 0,9odsto, a troškovi u Letoniji su prošle godine iznosili jedan odsto. Samo su Poljska (1,9 odsto) iEstonija (1,8 odsto, sa obećanim povećanjem ove godine) blizu cilja Severnoatlantske alijanse, koji iznosi 2 odsto.

Lako je shvatiti zašto. Hladni rat je završen. Izgleda da Rusija jedva uspeva da održikontrolu nad severnim Kavkazom, a kamoli da preti svojim susedima. Misije koje predvodeSAD u Iraku i Avganistanu su napregle i prenapregle atlantistička osećanja.

Glasačima je već svega preko glave i nisu raspoloženi za povećanje poreza ili smanjenje troškova uoblastima koje direktno pogađaju njihovo socijalno osiguranje: zdravstvo, obrazovanje itransport. U domenu odbrane lako se mogu napraviti rezovi.

Tako to ide, mada pretpostavljate da će američki poreski obveznici razmišljati na drugačijinačin. Međutim, Evropa se ne može i dalje beskonačno „voziti” na leđima američkog vojnogbudžeta. Donosioci odluka u Vašingtonu se takođe nalaze pred teškim izborima. Oni moraju dabrinu o stvarima koje direktno utiču na njihovu nacionalnu bezbednost, kao što su kosmos, Kina,kibernetičko ratovanje i energetsko snabdevanje. Pružanje bezbednosnog kišobrana gomilidefetista i nezahvalnih rasipnika u jednom niskoprioritetnom regionu ne može se lako odbraniti.

Mlaka američka podrška britansko-francuskoj zoni zabrane letova u Libiji trebalo bi da bude alarm.

„Zašto onaj koji je upravo ukinuo svoju vojsku traži podršku od nas?”, glasio je, na zahtev Dejvida Kamerona, odgovorjednog zvaničnika u Vašingtonu u vezi sa američkim vojnim resursima.

SAD će svakako donekle ostati prisutne u Evropi. Sve veći značaj Severapodstiče veze sa Norveškom. Nafta i Izrael znače da SAD i dalje moraju da budu naMediteranu. Međutim, šta je sa zemljama u sredini? To ne brine mnogo Francusku ili Nemačku.Obe se zemlje mogu same braniti. No, za južnije i istočnije zemlje – Češku Republiku,Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, kao i za zemlje baltičkog regiona – Estoniju, Letoniju iLitvaniju, opadanje američkog entuzijazma u vezi sa njihovom odbranom trebalo bi da bude ozbiljanrazlog za zabrinutost.

Rusija više nije neprijateljska sila. Njene vojne reforme se sprovode sporo i neujednačeno(a u nekim slučajevima se uopšte i ne sprovode). Vojni troškovi Rusije za ovu godinu će iznositi 44milijarde evra. To nije neka ogromna suma. Nemačka je zabeležila troškove od 35 milijardi evra. Međutim, to je petostruko više u poređenju sa onim što su sve nove članice NATO-a zajednopotrošile. I dok njihovi vojni troškovi opadaju, ruski rastu, dostigavši 2,9 odsto BDP-a 2011. godine, apredviđeno je da će 2013. dostići vrednost od 3,2 odsto.

Ko god se osvrne na istoriju proteklih nekoliko vekova ne može biti siguran da Rusijaviše nikada neće biti u iskušenju da vrši uticaj u regionu između Baltičkog i Crnog mora. Samadiplomatija ne može da predupredi tu mogućnost. Iza ljudi u odelima mora biti ljudi uuniformama, inače njihove reči nemaju nikakvog značaja.

Jednačina je prosta: uz podršku drugih zemalja NATO-a, pogotovu SAD,bivše komunističke zemlje nemaju mnogo razloga za zabrinutost. Da su same, morale bi dautrostruče vojne troškove kako bi bile u mogućnosti da garantuju sopstvenu bezbednost (naprimer, kupujući vazdušne odbrambene sisteme i ratne avione i obezbeđujući ozbiljnekopnene snage).

Zbog toga rezovi u domenu odbrane predstavljaju pogrešnu ekonomiju. Mnogo je bolje da pokažete stvaraocima američkepolitike da ste spremni da ozbiljno doprinesete prekomorskim misijama Severnoatlantskealijanse i da ponesete bar deo tereta teritorijalne odbrane, nego da to radite sami, uz velike troškove i sa ne toliko sjajnim uspehom.