Погрешна економија централне и источне Европе

Брисел – Европа више не може да се „вози” на леђима америчких порескихобвезника – то је лекција коју би источне чланице НАТО-а сада требало да науче.

Војни трошкови у новим државама чланицама НАТО-а нагло опадају. У текућим преговоримаоко буџета у Словачкој води се дебата о томе да ли би у домену одбране требало потрошити мањеод један одсто бруто домаћег производа (БДП) или нешто мало више – мада је готово сигурно да ћеброј бити нижи од 1,3 одсто, колико је потрошено 2010. године. Трошкови у Литванији опали су испод 0,9одсто, а трошкови у Летонији су прошле године износили један одсто. Само су Пољска (1,9 одсто) иЕстонија (1,8 одсто, са обећаним повећањем ове године) близу циља Северноатлантске алијансе, који износи 2 одсто.

Лако је схватити зашто. Хладни рат је завршен. Изгледа да Русија једва успева да одржиконтролу над северним Кавказом, а камоли да прети својим суседима. Мисије које предводеСАД у Ираку и Авганистану су напрегле и пренапрегле атлантистичка осећања.

Гласачима је већ свега преко главе и нису расположени за повећање пореза или смањење трошкова уобластима које директно погађају њихово социјално осигурање: здравство, образовање итранспорт. У домену одбране лако се могу направити резови.

Тако то иде, мада претпостављате да ће амерички порески обвезници размишљати на другачијиначин. Међутим, Европа се не може и даље бесконачно „возити” на леђима америчког војногбуџета. Доносиоци одлука у Вашингтону се такође налазе пред тешким изборима. Они морају дабрину о стварима које директно утичу на њихову националну безбедност, као што су космос, Кина,кибернетичко ратовање и енергетско снабдевање. Пружање безбедносног кишобрана гомилидефетиста и незахвалних расипника у једном нископриоритетном региону не може се лако одбранити.

Млака америчка подршка британско-француској зони забране летова у Либији требало би да буде аларм.

„Зашто онај који је управо укинуо своју војску тражи подршку од нас?”, гласио је, на захтев Дејвида Камерона, одговорједног званичника у Вашингтону у вези са америчким војним ресурсима.

САД ће свакако донекле остати присутне у Европи. Све већи значај Севераподстиче везе са Норвешком. Нафта и Израел значе да САД и даље морају да буду наМедитерану. Међутим, шта је са земљама у средини? То не брине много Француску или Немачку.Oбе се земље могу саме бранити. Но, за јужније и источније земље – Чешку Републику,Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску, као и за земље балтичког региона – Естонију, Летонију иЛитванију, опадање америчког ентузијазма у вези са њиховом одбраном требало би да буде озбиљанразлог за забринутост.

Русија више није непријатељска сила. Њене војне реформе се спроводе споро и неуједначено(а у неким случајевима се уопште и не спроводе). Војни трошкови Русије за ову годину ће износити 44милијарде евра. То није нека огромна сума. Немачка је забележила трошкове од 35 милијарди евра. Међутим, то је петоструко више у поређењу са оним што су све нове чланице НАТО-а заједнопотрошиле. И док њихови војни трошкови опадају, руски расту, достигавши 2,9 одсто БДП-а 2011. године, апредвиђено је да ће 2013. достићи вредност од 3,2 одсто.

Ко год се осврне на историју протеклих неколико векова не може бити сигуран да Русијавише никада неће бити у искушењу да врши утицај у региону између Балтичког и Црног мора. Самадипломатија не може да предупреди ту могућност. Иза људи у оделима мора бити људи ууниформама, иначе њихове речи немају никаквог значаја.

Једначина је проста: уз подршку других земаља НАТО-а, поготову САД,бивше комунистичке земље немају много разлога за забринутост. Да су саме, морале би даутроструче војне трошкове како би биле у могућности да гарантују сопствену безбедност (например, купујући ваздушне одбрамбене системе и ратне авионе и обезбеђујући озбиљнекопнене снаге).

Због тога резови у домену одбране представљају погрешну економију. Много је боље да покажете ствараоцима америчкеполитике да сте спремни да озбиљно допринесете прекоморским мисијама Северноатлантскеалијансе и да понесете бар део терета територијалне одбране, него да то радите сами, уз велике трошкове и са не толико сјајним успехом.