Kolekcionari se mršte na performans

Drugarice i drugovi, ispred Muzeja istorije Jugoslavije sutra ujutru (u osam sati) počinje radna akcija. Njom rukovodi Marta Jovanović-Bosi (33), slikarka i Titova pionirka, koja će podsetiti na 25. maj, Dan mladosti.

Pedeset četiri godine prošle su od prve proslave omladinskog praznika. Kako taj datum vide mlađe generacije, razgovarali smo sa umetnicom, autorkom ovog performansa, koja je studije slikarstva počela u Firenci, završila u Njujorku, kasnije živela u Parizu, Atini, i sada u Rimu.

– Performans počinje u osam ujutru jer bi bilo apsurdno da radna akcija počne u osam uveče. Ne radimo ga zbog nostalgije, već zbog naše potrebe da nastavimo dalje. A da bismo mogli napred, moramo da se sećamo, da znamo ko smo i odakle dolazimo. Izložbe o devedesetim godinama u svetu su zastarele, pa moje bavljenje Jugoslavijom ima cilj da rasprši težak teret devedesetih koje, pak, nikad nisu bile predmet mog rada – kaže za naš list Marta Jovanović-Bosi.

U njenom performansu učestvuje 54 statista, a njihov zadatak je da u ogromnu žardinijeru zasade 1.500 crvenih karanfila. Ostalo je iznenađenje.

– Podsticaj sam dobila početkom godine kada je moj deka, koji ima 89 godina, odlučio da mog supruga Italijana i mene povede u Muzej istorije Jugoslavije, i stranom zetu ispriča nešto više o Jugoslaviji. Govorio nam je sa tolikom strašću kao da se od vremena Juge, koju je znao, ništa nije promenilo, a ja ću pokazati svoj stav na ovu temu – najavljuje slikarka.

Dela Marte Jovanović-Bosi nalaze se u evropskim kolekcijama, a pojedine izložbe prikazala je u našem konzulatu u Njujorku, kao i u srpskoj ambasadi u Vašingtonu prošle godine. Bila je pozvana u njujorški studio Marine Abramović da govori na temu „Kako postati, ostati i preživeti kao umetnik”.

– Moje probijanje u Njujorku, bez podrške porodice, podrazumevalo je pešačenje nekoliko kilometara svakog jutro, nemajući para da platim metro. Jela sam supu od 99 centi, jer sam jedino to sebi mogla da priuštim. Činjenica da sam ipak opstala i da se bavim umetnošću, kao i da sam se često stidela misleći da nisam „dovoljno umetnik”, privukla ih je da govorim o svom iskustvu, pošto slične stvari oslikavaju put skoro svakog stvaraoca – smatra umetnica.  

Govoreći o performansu, Marta ističe da ta forma još uvek nije ozbiljno shvaćena. Čak ni posle retrospektive Marine Abramović u Muzeju MOMA u Njujorku, koja, kako kaže, za nju predstavlja istorijski događaj.

– Žao mi je što se to nije desilo u Srbiji gde je Marina živela 30 godina. Nju zovu „baba performansa” i utemeljivačem ove forme. Međutim, kolekcionari se mršte jer tu formu ne mogu da kupe. Ali, ni pozorišnu predstavu ne možete da ponesete kući, jer tu nije reč o posedovanju, već o emociji koju ona izaziva – podseća umetnica.

---------------------------------------------------

Kad zadihani platiša kupuje od oznojene promotorke

Potcenjivanje i vrednovanje umetnosti isključivo kao robe, kao i prodaja umetnina na sajmovima gde jure oznojene promotorke i zadihane platiše, Martu Bosi u najmanju ruku vređa. Galeristi su, kaže, ti koji na svaki način treba da rade na promovisanju umetnika i organizovanju izložbi što, kako smatra, kod nas još uvek nije slučaj:

– Naš problem je neznatno ulaganje privatnog sektora u umetnike, kao i mali broj kolekcionara.