Jak dinar ne obara cenovnike

Uprkos rekordno visokoj vrednosti dinara, još se ne može reći da je talas poskupljenja u potpunosti iza nas. U vodećim trgovinskim lancima narednih dana poskupeće pojedini artikli kućne hemije, i to od četiri pa do 17 procenata.

Za utehu je to što, barem za sada, nema najava povećanja cena drugih proizvoda, ali je bitno podsetiti da ne postoji artikal na rafovima supermarketa ili proizvod na pijacama koji proteklih meseci nije dobio neretko i višestruko veće cene.

Što se hrane tiče, ako je verovati trgovcima, potrošači barem neko vreme mogu da odahnu. U „Superveru” kažu da, za sada, nema najava novih poskupljenja, a isto poručuju i iz drugih maloprodajnih lanaca.

– U stalnom smo kontaktu sa dobavljačima, čija je obaveza, prema partnerskom ugovoru, da unapred najave promene cena svojih proizvoda. Najava o promeni cenovnika, za sada, nema od dobavljača sa kojima mi sarađujemo – kažu u kompaniji „Merkator S”.

Momir Lazić, zamenik generalnog direktora „Aman” trgovina, koje u Beogradu imaju 47 prodavnica, takođe ne očekuje nova poskupljenja hrane.

– Potrošnja realno pada i cene prehrambenih proizvoda moraju pažljivo da se formiraju. Nemaština je i mislim da nema prostora za nova podizanja cena – ocenjuje Lazić.

Osim što potrošače zanima da li je gotovo sa poskupljenjima, interesuje ih i da li bi zbog pada vrednosti evra moglo da dođe do pojeftinjenja. I to pre svega uvoznih proizvoda, koji su prvi i poskupeli kada je kurs dinara krenuo naniže. Ekonomisti nemaju dobre vesti. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da su cene „neelastične”. Drugim rečima, ako vrednost dinara opadne u odnosu na evro – potrošači mogu očekivati poskupljenja mnogo izvesnije nego što će dočekati pojeftinjenja ukoliko dinar ojača.

–Samo roba i usluge čije su cene izražene u evrima i kod kojih je dinarska cena samo dnevna obračunska kategorija biće potpuno elastične, poput rata za stambene kredite, turističkih aranžmana, avionskih karata i slične robe i usluga – smatra on.

Zašto je tako?

Stevanović je objasnio da, najpre, ne postoji poverenje poslovnih ljudi u stabilnost dinara.

– Većina ih se plaši da ako spusti  cene, a dinar naglo izgubi vrednost, što se dešavalo nekoliko puta poslednjih godina, da će ostati ne samo bez zarade nego i dela supstance. Drugo, poslovni ljudi znaju da je efektivna dinarska tražnja ista i neće žuriti da uđu u kockanje sa dinarom koji je privremeno jak, ali izvesno na staklenim nogama kamatnih steroida. Treće, možda bi sniženje cena ipak nekako prošlo, ali postoje neke cene koje se ugrađuju u gotovo svu robu i usluge pa je njihovo obaranje naniže teško zamislivo – zaključio je Stevanović.

Da proizvođači i trgovci kurs evra uvek iskoriste za podizanje cena, dok pad vrednosti evropske valute nikada ne uzrokuje njihovo sniženje, smatraju i u organizacijama za zaštitu potrošača.

– Kod nas uvek postoji stotinu razloga da nešto u supermarketima poskupi, a nijedan da proizvodi pojeftine. Za poskupljenja se koriste svi argumenti, od kursa evra do cene energenata, dok svi ćute kada bi cene trebalo da idu nadole. To samo potvrđuje da je tačno ono što tvrdimo već godinama – da u Srbiji imamo proizvođačke i trgovačke monopole i zatvoreno tržište – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.