Srbija čeka nove diskonte

Vest da diskontni lanac „Lidl” dolazi u Srbiju i da je već obezbedio lokaciju u Novom Sadu niko za sada ne može da potvrdi, ali ni da opovrgne.U kabinetu gradonačelnika Novog Sada to nisu želeli da komentarišu i rečeno nam je da „nemaju neposrednih saznanja o lokaciji za objekat Lidla”, dok u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine raspolažu nešto konkretnijim informacijama.

– Nemački „Lidl” još je krajem prošle godine u Srbiji registrovao firmu i otvorio račun u banci. Istraživao je naše tržište, tako da je realno očekivati da ovde počne i da posluje – rekli su u ministarstvu.

U organizacijama za zaštitu pravapotrošača kažu da svakodnevno prate dešavanja na tržištu, naročito kada je reč o poboljšanju konkurencije u Srbiji.

– Imamo informacije da je „Lidl” dobio lokaciju u Novom Sadu, ali još nemamo zvaničnu potvrdu. Ukoliko to i nije tačno, mislim da je samo pitanje vremena kada će se taj lanac pojaviti u Srbiji – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacija potrošača Srbije.

U centrali „Lidla” su već u odgovoru na pitanja „Politikinog” dodatka „Potrošač” potvrdili da duže vreme proučavaju uslove i mogućnosti poslovanja u nekoliko zemalja, u koje spada i Srbija. I Ljiljana Stanković, pomoćnica ministra za trgovinu, cene i zaštitu potrošača, rekla je da je nama naročito interesantan „Lidl”, jer mrežu svojih diskontnih prodavnica ima u gotovo svim evropskim zemljama, a između ostalog i u Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Šta bi potrošači dobili dolaskom diskontnog lanca u Srbiju?

Najpre to da kupuju namirnice po povoljnijim cenama. Diskonti uspevaju da ponude robu koja je i do 30 odsto jeftinija nego kod konkurencije tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.

– To znači da diskonteri ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već u ponudi imaju samo dve ili tri. Ali njih nabavljaju u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama – objasnila je Stankovićeva.

Niže cene se obezbeđuju i tako što su ulaganja u prodajne objekte manja. Karakteriše ih paletni način izlaganja robe, neretko i u kutijama. Površine su od 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, što znači da su u rangu supermarketa.

– Diskonti imaju i ogromnu ponudu proizvoda trgovačkih marki. Mi i sada imamo robne marke kod vodećih trgovaca, ali to nije to, jer oni nisu znatno jeftiniji od brendiranih proizvoda. A kod diskontera potrošač ne plaća ni marku, niti reklamu. Dobije dobar kvalitet, ali po nižoj ceni – objasnio je Papović.

Naši sagovornici ocenjuju i da bi tek dolazak ovakvih trgovinskih lanaca doneo pravu konkurenciju.

– Diskonteri će sasvim sigurno doći u Srbiju. Kako to uobičajeno rade, ući će na velika vrata i sa velikim brojem objekata. Doći će da ostanu, jer oni nisu prolazni, već su dugoročni investitori u maloprodaju, a njihovo prisustvo će trajno promeniti konkurentske odnose na našem tržištu – ističe Stankovićeva.

Srbija je jedna od malobrojnih zemljama u Evropi u kojoj nema diskontnih lanaca, dok ovi trgovci posluju u zemljama regiona poput Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Grčke, Slovenije... I ne samo „Lidl”, već i diskonteri poput „Kauflanda” i „Aldija”.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------

I „Karfur” najavljivao dolazak

Dolazak u Srbiju najavljivao je prošle godine „Karfur”, francuski trgovinski lanac i jedan od najvećih lanaca na svetu. Na tržište Srbije i zemalja regiona trebalo je da uđe u partnerstvu sa grčkom kompanijom „Marinopulos”. Zajednička firma trebalo je da otvori hipermarkete i supermarkete u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji, ali od toga, do sada, ništa nije bilo.

-----------------------------------------------------------

Stiže „Bauhaus”

Početkom naredne godine, u Bloku 53 na Novom Beogradu, počinje izgradnja maloprodajnog objekta „Bauhaus”. Radovi bi trebalo da budu gotovi do jeseni 2012. godine, a u ponudi će biti više od 120.000 proizvoda iz kategorija građevinskih materijala, sanitarija, rasvete, opreme za baštu i uređaja za kuću. Ugovor o izgradnji ovog objekta, koji pripada segmentu „uradi sam”, sa „Bauhausom” je potpisala kompanija „Delta ril estejt”.