Zašto su goreli automobili Lončarovih

Pančevo – Na punih osam stranica majskog broja „Tabua“, „stručnog časopisa za marketinške komunikacije” Žozef Ivan Lončar, jedan od naših najpoznatijih stručnjaka za marketing piše izrazito negativno o marketinškoj kampanji jedne naše obrazovne ustanove. Kolumnu „Lični stav“ završava sa: „U narednim brojevima časopisa ’Tabu’ pisao bih o tome ko mi je i šta odgovorio, da li sam išta postigao i koju sam moguću cenu platio.“

Samo nekoliko dana po izlasku časopisa dogodilo se ono čega se Lončar pribojavao: 21. maja uveče planuo je ispred njihovog stana automobil Žozefove supruge Mirjane, a dva dana kasnije, 23. maja i njegov. Izašavši na uviđaj, u noći između 21. i 22. maja, policija je utvrdila da su uzrok požara u „golfu 4” Mirjane Lončar neispravne instalacije. Žozef kaže da je odmah posumnjao u ovakav nalaz, ali kako nikakvih dokaza na potpuno izgorelom automobilu nije bilo o drugačijem uzroku požara, složio se sa takvim nalazom. A onda je, dva dana kasnije, planuo i njegov „ševrolet lačeti“. Ovoga puta „izvršilac radova“ posao je obavio nemarno, a i vatrogasci su brzo stigli, pa su i oni koji se mnogo ne razumeju u ovakve rabote mogli da primete da je vatra podmetnuta ispod zadnjeg dela automobila i prednjeg desnog točka. To je bilo dovoljno da policija posumnja i u uzrok požara na Mirjaninom „golfu“, pa je olupina naknadno poslata na veštačenje.

Za Pančevo se ne može reći da je grad u kojem povremeno ne gore automobili, ali se još nije dogodilo da nekome u roku od tri dana budu zapaljena dva vozila. Lončar, naravno, ništa ne može da tvrdi, ali kaže da veruje da su dva automobila spaljena kao osveta zbog njegovih kritičkih i vrlo oštro intoniranih opaski u kolumnama „Tabua“. Naš poznati markentiški stručnjak povukao se pre godinu i po dana u penziju, predavši prvo mesto glavnog i odgovornog urednika, a onda i direktora u specijalizovanom časopisu, koji u luksuznoj opremi izlazi u hiljadu primeraka. Zadržao je samo prava osnivača i obavezu da piše za časopis koji izlazi od 2002. godine. Lončar kaže da se časopis istina ne prodaje na kioscima, ali dolazi u ruke uticajnih i uglednih ljudi, pa nikome nije svejedno šta tamo piše. Kaže: „Uvek sam bio pragmatičan i ne prilagodljiv, a i nagrade koje su dodeljivane na manifestacijama koje sam ja ustanovio  ’Marketinški događaj godine’ i ’Snaga kreativnosti’, nisu se mogle kupiti, što je mogao biti udarac na one koji su time bili osujećeni da dođu do velikih para“.

Žozef Lončar, kojeg smo zatekli pored ostataka „ševroleta“, koji su upravo trebali da otpreme, smatra da je auto supruge u ovom slučaju bio kolateralna šteta, jer je u noći kada je zapaljen bio pred vratima njihove garaže. Žozefov auto je, pak, bio koji metar dalje na parkingu sa još desetak vozila. Izvršilac kriminalnog dela je zato morao da dolazi još jednom, sa preciznijim uputstvima, i ispravi grešku.

Zbog onoga što im se desilo, bračni par Lončar nije otputovao u Kinu. Agencija je pristala da im od uplaćenih 4.600 evra vrati samo troškove aerodromske takse. No, kaže za „Politiku“ Lončar, najgore je to što on i supruga ne znaju mogu li računati na još neku neprijatnost. U svojoj imejl kolumni koju šalje na oko 500 adresa svake nedelje, Žozef je opisao šta mu se desilo. Zna da ga to neće poštedeti neprijatnosti, ako ih je neko planirao još, ali, kako je napisao, „duboko boluje“ i nada se da će policija brzo obaviti posao.