„Superdeka” – maratonac u 95. godini

Niš – Rođen je 1916, u vreme Prvog svetskog rata, ali iako ima punih 95 godina ne predaje se. Tvrdi za sebe da ga teret godina uopšte ne pritiska, da se izvanredno oseća. U leto prošle godine bio je najstariji solista muzičar na Niškom džez festivalu, a ovog proleća najstariji učesnik na Niškom polumaratonu. Najkraće rečeno, gde god da se pojavi Petar Miljković, poznatiji u Nišu kao Pera Džezer, ili Pera Maratonac, izaziva posebnu pažnju. I divljenje, svakako.

– Ceo moj život su muzika i igra. Tako je bilo pre pola veka, tako pre 70 godina, tako danas. Pevam, sviram i treniram – trčim svakoga dana, održavam kondiciju i sve mi to izuzetno prija – počinje ispovest niški „superdeka”.

Na Niškom polumaratonu Petar Miljković je od osnivanja.

– Nijedan nisam do sada propustio. Davno, kada se počelo sa održavanjem polumaratona, nije bilo problema da istrčim celu stazu. Pre pet godina, kada sam napunio 90 godina, lekari su me pregledali i dozvolili da istrčim 2.800 metara. Prošle, sa moje 94, dozvoljeno mi je da na stazi budem 800 metara, isto koliko i ove. Verujem da ću 2015. godine, kada budem ušao u stotu, opet biti na stazi, makar mi bilo dozvoljeno da budem u sportskoj opremi i samo prođem cilj. Neću biti nezadovoljan.

Kao što je prošle subote zadivio publiku i sve ostale učesnike Niškog polumaratona, prošlog leta Petar Miljković bio je zvezda, jednog muzičkog događaja – Niškog džez festivala. Bio je najstariji muzičar solista, a na otvaranju, kada je oficijelni spiker pročitao njegovo ime ustao je sa stolice na niškoj Letnjoj pozornici u Gradskoj tvrđavi, poklonio se publici i na iznenađenje prisutnih krenuo da trči. Optrčao je dva kruga oko bine, a onda se lako popeo na nju. Uručena mu je nagrada za dugogodišnje druženje i ljubav prema džezu. Zahvalio se deka Pera, uzeo mikrofon i više od 5.000 posetilaca ostavio bez daha. Mirna i stabilna glasa, iako je samo koji minut pre toga trčao oko pozornice, otpevao je poznatu kompoziciju. Još jednom se poklonio i otrčao do mesta na tribinama, uz gromoglasan aplauz.

– Celoga života sam nešto radio. Gradio sam železničke pruge i nasipe, mostove i puteve, bio rukovodilac u fabrici Mašinske industrije, tri puta sam odlikovan...

Skromni niški „superdeka” bio je prvak u solo pevanju, ali i ubedljivo najbolji kada se na zvaničnim takmičenjima – kakvih je nekada bilo, a sada žali što ih nema, jer bi opet učestvovao – igrao tango, valcer... Osnovao je desetak kulturno-umetničkih društava, igrao bilijar i bio prvak, naravno.

Toma Todorović