„Супердека” – маратонац у 95. години

Ниш – Рођен је 1916, у време Првог светског рата, али иако има пуних 95 година не предаје се. Тврди за себе да га терет година уопште не притиска, да се изванредно осећа. У лето прошле године био је најстарији солиста музичар на Нишком џез фестивалу, а овог пролећа најстарији учесник на Нишком полумаратону. Најкраће речено, где год да се појави Петар Миљковић, познатији у Нишу као Пера Џезер, или Пера Маратонац, изазива посебну пажњу. И дивљење, свакако.

– Цео мој живот су музика и игра. Тако је било пре пола века, тако пре 70 година, тако данас. Певам, свирам и тренирам – трчим свакога дана, одржавам кондицију и све ми то изузетно прија – почиње исповест нишки „супердека”.

На Нишком полумаратону Петар Миљковић је од оснивања.

– Ниједан нисам до сада пропустио. Давно, када се почело са одржавањем полумаратона, није било проблема да истрчим целу стазу. Пре пет година, када сам напунио 90 година, лекари су ме прегледали и дозволили да истрчим 2.800 метара. Прошле, са моје 94, дозвољено ми је да на стази будем 800 метара, исто колико и ове. Верујем да ћу 2015. године, када будем ушао у стоту, опет бити на стази, макар ми било дозвољено да будем у спортској опреми и само прођем циљ. Нећу бити незадовољан.

Као што је прошле суботе задивио публику и све остале учеснике Нишког полумаратона, прошлог лета Петар Миљковић био је звезда, једног музичког догађаја – Нишког џез фестивала. Био је најстарији музичар солиста, а на отварању, када је официјелни спикер прочитао његово име устао је са столице на нишкој Летњој позорници у Градској тврђави, поклонио се публици и на изненађење присутних кренуо да трчи. Оптрчао је два круга око бине, а онда се лако попео на њу. Уручена му је награда за дугогодишње дружење и љубав према џезу. Захвалио се дека Пера, узео микрофон и више од 5.000 посетилаца оставио без даха. Мирна и стабилна гласа, иако је само који минут пре тога трчао око позорнице, отпевао је познату композицију. Још једном се поклонио и отрчао до места на трибинама, уз громогласан аплауз.

– Целога живота сам нешто радио. Градио сам железничке пруге и насипе, мостове и путеве, био руководилац у фабрици Машинске индустрије, три пута сам одликован...

Скромни нишки „супердека” био је првак у соло певању, али и убедљиво најбољи када се на званичним такмичењима – каквих је некада било, а сада жали што их нема, јер би опет учествовао – играо танго, валцер... Основао је десетак културно-уметничких друштава, играо билијар и био првак, наравно.

Тома Тодоровић