Secesija za budućnost

Subotica – Kako sačuvati vredno graditeljsko nasleđe, produžiti mu život i uklopiti u arhitekturu i potrebe modernog vremena, bile su teme skupa „Zaštita baštine u uslovima urbanističkog razvoja” na koje su tokom dva dana proteklog vikenda odgovore pokušali da daju vodeći stručnjaci ove oblasti iz cele Evrope. U centru skupa koji je organizovalo više mađarskih i srpskih ustanova, fondacija i nevladinih organizacija, a potpomogli mađarsko Ministarstvo pravde kao i subotičke lokalne samouprave, bila je secesija.

Za domaćina izabrana je Subotica, kao grad u kome je ovaj umetnički i graditeljski pravac na prekretnici 19. i 20. veka iznedrio neke od najlepših građevina, ali i kao sredina koja poslednjih godina teško uspeva da odbrani arhitektonsku baštinu pred agresivnim investitorima.

Da te nevolje nisu ograničene samo na naše područje pokazalo je i uvodno predavanje dr Džeremija Hauarda, profesora istorije umetnosti i prodekana za umetnost Univerziteta Sent Endru iz Velike Britanije. U kratkom osvrtu kroz Evropu prikazao je snimke nekih porušenih bisera secesije kao i sačuvane.

– Zgrade opstaju ukoliko se u njima i dalje živi i radi, i to često ista delatnost zbog kojih su podignute – kaže dr Hauard. U izjavi za „Politiku” ovaj istaknuti stručnjak iz Glazgova kaže da postoje predrasude da zgrade u stilu secesije nisu udobne. Naprotiv, one su pravljenje upravo za komforno stanovanje, a pri tome poseduju i visoku dekorativnost.

Zapaženo je bilo predavanje dr Jožefa Gelera, vodećeg mađarskog stručnjaka za secesiju. Po njegovom mišljenju, secesija, iako je doprinosila izražavanju i nacionalnog identiteta, upravo predstavlja snažnu evropsku baštinu i zagovarao je ideju udruživanja, makar virtuelnog posredstvom Interneta, stručnjaka koji se bave ovom oblašću. Dr Borisav Stojkov, predsednik republičke Agencije za prostorno planiranje, bavio se temom urbanog identiteta. – Urbani identitet je percepcija, mentalna slika o određenoj sredini koja se razlikuje od toga da li u njoj živite ili ste samo posetilac – kaže dr Stojkov. On smatra da izgled naših gradova definiše konflikt planera i konzervatora. Ekonomija, ekologija, zaštita ali i moral, jer je potrebno odupreti se ili bar usmeriti agresivni interes investitora za najinteresantnije lokacije u gradu, stvaraju danas urbani identitet.

Posebno zanimljivo bilo je čuti kako su tom izazovu odgovorili Katalonci gde je pre 25 godina počeo da se primenjuje projekat „Barselona, postani lepa”, sa obnovom graditeljske baštine. Jedan od izvora finansiranja obnove grada pronađen je i u zaštitnim barijerama koje prekrivaju gradilište, a koje su tokom gradnje poslužile kao reklamni bilbordi. Arhitekte Rikar Barera i Luis Paskal su kroz primere ulica Barselone nekad i sad pokazali da su uspeli da „ukrote” i agresivne reklame iznad izloga i prilagode ih zaštićenim zdanjima.

Učesnici seminara o Subotici su mogli da saznaju možda i više nego što znaju sami građani zahvaljujući šetnji sa dr Viktorijom Aladžić, jednim od domaćina skupa, koja ih je povela od jednog do drugog zaštićenog zdanja, govoreći o vremenu njegovog nastanka, projektantima i vlasnicima, kao i simbolici ukrasa. Dvodnevni skup završen je potpisivanjem zajedničke deklaracije u kojoj se između ostalog kaže da graditeljsko nasleđe treba tretirati kao jedan od osnovnih elemenata koji formiraju i promovišu urbani identitet. Umesto romantičarskog oduševljenja prošlošću oni su zagovornici razumne revitalizacije spomenika kulture koji treba da ostanu u funkciji potreba lokalne zajednice.

„Graditeljsko nasleđe jedan je od ključnih elemenata koji doprinosi kvalitetu života u gradu, ono čuva naš duh, naš ponos, prestiž i naše individualne i grupne identitete”, rečeno je kraju skupa.

Aleksandra Isakov