Сецесија за будућност

Суботица – Како сачувати вредно градитељско наслеђе, продужити му живот и уклопити у архитектуру и потребе модерног времена, биле су теме скупа „Заштита баштине у условима урбанистичког развоја” на које су током два дана протеклог викенда одговоре покушали да дају водећи стручњаци ове области из целе Европе. У центру скупа који је организовало више мађарских и српских установа, фондација и невладиних организација, а потпомогли мађарско Министарство правде као и суботичке локалне самоуправе, била је сецесија.

За домаћина изабрана је Суботица, као град у коме је овај уметнички и градитељски правац на прекретници 19. и 20. века изнедрио неке од најлепших грађевина, али и као средина која последњих година тешко успева да одбрани архитектонску баштину пред агресивним инвеститорима.

Да те невоље нису ограничене само на наше подручје показало је и уводно предавање др Џеремија Хауарда, професора историје уметности и продекана за уметност Универзитета Сент Ендру из Велике Британије. У кратком осврту кроз Европу приказао је снимке неких порушених бисера сецесије као и сачуване.

– Зграде опстају уколико се у њима и даље живи и ради, и то често иста делатност због којих су подигнуте – каже др Хауард. У изјави за „Политику” овај истакнути стручњак из Глазгова каже да постоје предрасуде да зграде у стилу сецесије нису удобне. Напротив, оне су прављење управо за комфорно становање, а при томе поседују и високу декоративност.

Запажено је било предавање др Јожефа Гелера, водећег мађарског стручњака за сецесију. По његовом мишљењу, сецесија, иако је доприносила изражавању и националног идентитета, управо представља снажну европску баштину и заговарао је идеју удруживања, макар виртуелног посредством Интернета, стручњака који се баве овом облашћу. Др Борисав Стојков, председник републичке Агенције за просторно планирање, бавио се темом урбаног идентитета. – Урбани идентитет је перцепција, ментална слика о одређеној средини која се разликује од тога да ли у њој живите или сте само посетилац – каже др Стојков. Он сматра да изглед наших градова дефинише конфликт планера и конзерватора. Економија, екологија, заштита али и морал, јер је потребно одупрети се или бар усмерити агресивни интерес инвеститора за најинтересантније локације у граду, стварају данас урбани идентитет.

Посебно занимљиво било је чути како су том изазову одговорили Каталонци где је пре 25 година почео да се примењује пројекат „Барселона, постани лепа”, са обновом градитељске баштине. Један од извора финансирања обнове града пронађен је и у заштитним баријерама које прекривају градилиште, а које су током градње послужиле као рекламни билборди. Архитекте Рикар Барера и Луис Паскал су кроз примере улица Барселоне некад и сад показали да су успели да „укроте” и агресивне рекламе изнад излога и прилагоде их заштићеним здањима.

Учесници семинара о Суботици су могли да сазнају можда и више него што знају сами грађани захваљујући шетњи са др Викторијом Алаџић, једним од домаћина скупа, која их је повела од једног до другог заштићеног здања, говорећи о времену његовог настанка, пројектантима и власницима, као и симболици украса. Дводневни скуп завршен је потписивањем заједничке декларације у којој се између осталог каже да градитељско наслеђе треба третирати као један од основних елемената који формирају и промовишу урбани идентитет. Уместо романтичарског одушевљења прошлошћу они су заговорници разумне ревитализације споменика културе који треба да остану у функцији потреба локалне заједнице.

„Градитељско наслеђе један је од кључних елемената који доприноси квалитету живота у граду, оно чува наш дух, наш понос, престиж и наше индивидуалне и групне идентитете”, речено је крају скупа.

Александра Исаков