I de­ca ver­ni­ka vo­le gra­đan­sko

Mi­li­ca Vla­jin za­vr­ša­va tre­ću go­di­nu Dru­ge eko­nom­ske ško­le u Be­o­gra­du, a gra­đan­sko vas­pi­ta­nje slu­ša od po­čet­ka sred­nje ško­le. Naj­va­žni­ja lek­ci­ja ko­ju je na­u­či­la na ovim ča­so­vi­ma je­ste to­le­ran­ci­ja – da slu­ša dru­ge i uva­ža­va tu­đe mi­šlje­nje. Nje­no ode­lje­nje je ogled­no, ka­že, što je mo­žda ob­ja­šnje­nje što se svih 24 uče­ni­ka opre­de­li­lo za „gra­đan­sko”.

– Sa­ma sam oda­bra­la ovaj pred­met, ro­di­te­lji ni­su uti­ca­li na mo­ju od­lu­ku, kao što ne uti­ču i na to ko­ji ću fa­kul­tet da iza­be­rem. Ve­ro­vat­no ću ići na pra­va ili po­li­tič­ke na­u­ke iako mi ma­ma i ta­ta stal­no go­vo­re „Jao Mi­li­ce, ne­moj u po­li­ti­ča­re”. Ja sam ver­nik, mo­ja po­ro­di­ca po­štu­je od­re­đe­ne ver­ske obi­ča­je, sla­vi­mo sla­vu, ali ni­je me pri­vla­či­lo da 45 mi­nu­ta slu­šam o Bo­ži­jim za­po­ve­sti­ma. Gra­đan­sko je de­lo­va­lo mo­der­ni­je i iako smo sva­ke go­di­ne ima­li mo­guć­nost da po­no­vo bi­ra­mo, ipak ni­ko od nas ni­je pre­šao na ver­sku na­sta­vu – pri­ča nam Mi­li­ca, jed­na od uče­sni­ca ne­dav­ne kon­fe­ren­ci­je ko­ju su po­vo­dom 10 go­di­na od uvo­đe­nja ovog pred­me­ta u ško­le u Sr­bi­ji or­ga­ni­zo­va­le Gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve, uz po­dr­šku am­ba­sa­de SAD u Sr­bi­ji.

Osmi­šljen kao obra­zo­va­nje za de­mo­kra­ti­ju, ovaj pred­met je po­ha­đa­la po­lo­vi­na đa­ka sva­ke ge­ne­ra­ci­je od 2001. go­di­ne. Pro­gram „Gra­đan­skog obra­zo­va­nja” Gra­đan­skih ini­ci­ja­ti­va je od 2002. go­di­ne odr­žao obu­ke za vi­še od 7 500 na­stav­ni­ka svih osnov­nih i sred­njih ško­la Sr­bi­je.

Ta­ma­ra Dža­mo­nja Ig­nja­to­vić sa Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka je pred­sta­vlja­ju­ći is­tra­ži­va­nje u ko­jem je uče­stvo­va­lo 1 955 uče­ni­ka iz ško­la ši­rom Sr­bi­je i 304 na­stav­ni­ka gra­đan­skog vas­pi­ta­nja, re­kla da na­sta­vu iz ovog pred­me­ta po­ha­đa­ju uče­ni­ci či­ji ro­di­te­lji ima­ju vi­ši obra­zov­ni ni­vo i ko­ji su li­be­ral­ni­ji. Za ovaj pred­met se opre­de­lju­ju de­ca ro­di­te­lja ko­ji ni­su tra­di­ci­o­nal­ni i pa­tri­jar­hal­ni, de­ca či­ji su ro­di­te­lji ate­i­sti, ali i de­ca či­ji su ro­di­te­lji ver­ni­ci, ali ne sma­tra­ju da zbog to­ga de­ca mo­ra­ju da po­ha­đa­ju ver­sku na­sta­vu i de­ca či­ji ro­di­te­lji ni­su pra­vo­slav­ne ve­ro­i­spo­ve­sti, od­no­sno de­ca u vi­še­na­ci­o­nal­nim sre­di­na­ma.

Me­đu­tim, stu­di­ja slu­ča­ja, ko­ja je ta­ko­đe ura­đe­na u sklo­pu ovog is­tra­ži­va­nja, po­ka­za­la je da, po­go­to­vu u ne­kim sre­di­na, po­sto­ji ten­zi­ja iz­me­đu gra­đan­skog vas­pi­ta­nja i ver­ske na­sta­ve, iako i de­ca i na­stav­ni­ci i di­rek­to­ri ško­la i lo­kal­na za­jed­ni­ca sma­tra­ju da je kon­fron­ta­ci­ja ova dva pred­me­ta ne­po­treb­na i štet­na, jer do­vo­di do po­de­la me­đu uče­ni­ci­ma, na­stav­ni­ci­ma, a mo­žda i iz­van ško­le.

Ta­ko uče­ni­ci ko­ji po­ha­đa­ju gra­đan­sko, sma­tra­ju da se đa­ci či­ji su ro­di­te­lji tra­di­ci­o­nal­ni­ji i pa­tri­jar­hal­ni pre opre­de­lju­ju za ver­sku na­sta­vu, i to baš pod uti­ca­jem po­ro­di­ce.

„Mi­slim da je po­seb­no va­žno da ra­di­mo na sma­nje­nju kom­pe­ti­tiv­nog po­zi­ci­o­ni­ra­nja gra­đan­skog vas­pi­ta­nja i ver­ske na­sta­ve po­što je ova­kav od­nos us­po­sta­vljen još na sa­mom po­čet­ku pri­me­ne oba­ve­znih iz­bor­nih pred­me­ta”, re­kla je Rad­mi­la Ra­dić Du­dić, ko­or­di­na­tor­ka Pro­gra­ma za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Gra­đan­skih ini­ci­ja­ti­va i is­ta­kla da je jed­na od pre­po­ru­ka ove kon­fe­ren­ci­je upra­vo va­žnost sa­rad­nje pre­da­va­ča i ak­tiv­no­sti u okvi­ru ova dva pred­me­ta.

A ka­da je reč o gra­đan­skom vas­pi­ta­nju, čak 82,6 od­sto uče­ni­ka na­vo­di da je za­do­volj­no pri­stu­pom na­stav­ni­ka, 71,2 od­sto đa­ka je za­do­volj­no sa­dr­ža­jem i te­ma­ma sa ko­ji­ma su se to­kom ra­da na ovom pred­me­tu upo­zna­li, a 59 od­sto đa­ka je za­do­volj­no at­mos­fe­rom u raz­re­du.

Uče­ni­ci na­vo­de da su naj­vi­še na­u­či­li o deč­jim pra­vi­ma (79,9 od­sto), kao i o pra­vi­ma i oba­ve­za­ma ko­je ima­ju u ško­li (77 od­sto), za­tim o to­me ka­ko da raz­u­me­ju se­be i dru­ge, ka­ko da re­ša­va­ju kon­flik­te, a na ovim ča­so­vi­ma ima­li su pri­li­ku i da na­u­če do­sta o pra­vi­li­ma ško­le, de­mo­kra­ti­ji, zna­ča­ju ne­go­va­nja kul­tur­nih raz­li­či­to­sti, ka­rak­te­ri­sti­ka­ma vla­sti...

Iako su na­stav­ni­ci u ovom is­tra­ži­va­nju re­kli da na ča­so­vi­ma naj­če­šće ko­ri­ste kao me­to­de ra­da igra­nje ulo­ga i de­ba­tu, a da su pre­da­va­nja naj­ma­nje za­stu­plje­na me­to­da ra­da u na­sta­vi, uče­ni­ci su od­go­vo­ri­li da je pre­da­va­nje na­stav­ni­ka do­mi­nan­tan na­čin ra­da na ča­su (čak 67,7 od­sto uče­ni­ka osnov­nih i 50,6 đa­ka sred­njih ško­la na­ve­lo je da na­stav­ni­ci če­sto ili ve­o­ma če­sto dr­že pre­da­va­nja, na­su­prot 29,6 od­sto na­stav­ni­ka). Ko­ri­šće­nje In­ter­ne­ta je, pre­ma od­go­vo­ri­ma i uče­ni­ka i na­stav­ni­ka, ret­ko ko­ri­šće­na me­to­da, a di­sku­si­ja vr­lo če­sta.

Ini­ci­ja­ti­va da gra­đan­sko vas­pi­ta­nje po­sta­ne oba­ve­zan pred­met u jed­nom od za­vr­šnih raz­re­da osnov­nih i sred­njih ško­la, ta­ko­đe je jed­na od pre­po­ru­ka kon­fe­ren­ci­je. Na taj na­čin sva­ki đak bi u to­ku svog ško­lo­va­nja imao pri­li­ke da se upo­zna sa osnov­nim de­mo­krat­skim vred­no­sti­ma i bo­lje raz­u­me dru­štve­ni i po­li­tič­ki ži­vot dr­ža­ve u ko­joj ži­vi.

San­dra Gu­ci­jan