Ratluk za lečenje nostalgije

Na jednoj strani poznate i skupocene svetske robne marke, a na drugoj tradicionalni, starinski, ručno rađeni, prirodni proizvodi – vunene lutke, prekrivači, zavese, šeširi od pamuka, lana, kukuruznih vlakana, narodne nošnje i opanci, bombone i lizalice bez dodatka hemije, ratluk različitih ukusa… To je, ukratko, slika izložbe starih zanata u šoping-molu „Delta siti” u kojem su i ovi proizvodi našli kupce.

Da nije ovakvih manifestacija, malo ko bi danas znao šta je, na primer, pustovanje vune.

„To je tradicionalna tehnika valjanja vune u kojoj ona ostaje neupredena”, objašnjava Mladen Kovačev, vlasnik zrenjaninske radionice „Art nova”. Kvašenjem vodom i sapunom, dodaje on, dobija se vunena tkanina koju neki zovu filc, a neki čoja. Dok pokazuje lutke raznih vilenjaka i drugih likova iz bajki i crtanih filmova, ali i odevne predmete kompletno ručno napravljene od čiste vune, čiji je autor njegova supruga Zlatinka, Kovačev kaže da su njih dvoje posvećenici koji žele da ožive vunene i krpene lutke.

„Roditelji kupuju deci ’barbike’ savršenog izgleda, što kod mališana može da izazove neki kompleks. Zato mi pravimo i ružne lutke”, navodi Kovačev. To što materijale uglavnom uvoze iz inostranstva dodatno im poskupljuje proizvodnju, pa često ne mogu da naplate realnu cenu onoga što naprave.

Bombondžija Bosiljčić, jedina takva radnja u Beogradu, sa tradicijom od 75 godina, sačuvala je ne samo originalne recepte osnivača, već i enterijer. Uz lizalice raznih oblika i voćnih ukusa, i pomalo zaboravljena liciderska srca, najtraženiji je ipak ratluk. Za ovaj slatkiš bi se moglo reći da leči nostalgiju, jer ga Beograđani često šalju rođacima i prijateljima rasutim po celom svetu da ih podseti na krajeve iz kojih su otišli.  

Mlada Katarina Aleksić četvrta je generacija u porodici vlasnika radionice za izradu narodnih nošnji, opanaka i suvenira „Kiri” iz Kaluđerice. Nije očekivala da će u okruženju poznatih brendova u „Delta sitiju” biti zainteresovanih za ručno vezene, heklane, tkane suknje, pojaseve i prsluke, a najviše za opanke koji koštaju od 2.000 do 3.000 dinara.

Iako sve teže odolevaju konkurenciji industrijske proizvodnje, u kojoj se pravi brže i više, zanatlije ističu da ih tradicija i želja da je sačuvaju obavezuju da istraju.