Ko Kinezima dade tržni centar
Mnogo teških reči, predloga, optužbi i podsećanja na neuspele poteze čulo se juče na sednici Odbora udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS). Nakon što je Blagomir Jovanović, sekretar Udruženja, saopštio podatke o poslovanju ove grane u periodu januar–septembar ove godine – proizvodnji, zalihama, spoljnotrgovinskoj razmeni, cenama i zaradama – začule su se jadikovke prvih ljudi nekada moćnih društvenih preduzeća, ali i čelnika privatnih firmi koje se danas koliko-toliko uspešno nose sa konkurencijom iz Kine i Turske.
Da je proces oživljavanja ove industrijske grane bio pogrešan jasno je bilo već iz nekoliko Jovanovićevih konstatacija: nismo obezbedili da imamo sopstveni proizvod, čak i tamo gde imamo sirovinsku osnovu, kao što je slučaj sa kožnom ili obućarskom industrijom; nismo transformisali vunarsku industriju, niti obezbedili njenu efikasnost, ogromna sredstva iscrpljena su za plaćanje dugova umesto da su upotrebljena za tehnološki razvoj...
– Da li je logično da neprivredne delatnosti u odnosu na privredne budu toliko privilegovane? Da li je logično da se u Knez-Mihailovoj prodaju samo sportske patike, dok nas teraju da prodajemo drogu i oružje da bismo mogli da platimo zakup prostora – rekla je, recimo, Afrodita Bajić, vlasnica firme "Afrodit mod kolekšn".
Vladimir N. Kopil, vlasnik preduzeća "Kobra Bane" zapitao se ko je odobrio Kinezima da za šest meseci dobiju tržni centar u Novom Beogradu i zašto takvim zdanjem neko nije pomogao domaću tekstilnu industriju.
– Tužno je konstatovati i da se domaći političari nisu zabrinuli za ovaj sektor. Neka im za to posluži primer g. Džordža Buša. Krenuo je u Kinu čim je čuo da se "Koka-Kola" loše prodaje, ali je usput svratio i kod Putina jer se američko kravlje meso loše plasira u toj zemlji – naglasio je Kopil, dok je Novica Ilić, direktor leskovačke "Sintetike" pozvao sve firme kojima nedostaje radna snaga da dođu u taj grad u kojem ima mnogo mladih ljudi sa završenom srednjom i višom školom i tekstilnim fakultetom bez posla, ali i nekoliko stotina hiljada praznih fabričkih hala.
"Nekada srpski Mančester – danas ni ime od toga".
Članovi Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće, zabrinuli su se što bespovratna sredstva pod istim uslovima ne dobijaju i domaće firme poput inostranih i zaključio da se to mora učiniti kao podsticaj zapošljavanja i oporavak ove grane. Nelogično je da se sredstva iz budžeta bespovratno daju samo strancima dok su za domaće firme predviđeni krediti za zapošljavanje novih radnika.
Konstatovano je i da u tekstilnoj industriji danas ima vrlo malo kvalifikovanih radnika, pa i firme koje dobro posluju ne mogu da nađu radnu snagu. Primer za to je firma "Uno Martin" koja je sredinom septembra u Smederevu raspisala konkurs za 70 radnika, na koji se javilo 50, uslove konkursa je zadovoljilo 30, na posao prvog dana došlo je 15, a sada ih je ostalo samo sedam, rekao je Nebojša Martinović, direktor firme. Slična situacija ponovila se i u zakupljenoj fabrici u Temerinu, gde je traženo 100 radnika, na posao je došlo 60, a sada ih radi samo 17.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
