Kapitalni projekti Novog Sada

Skupština Novog Sada usvojila je odluku da emitovanjem hartija od vrednosti – minicipalnih obveznica do iznosa od 3,5 milijardi dinara (35 miliona evra) grad nastavi finansiranje kapitalnih investicionih projekata. Vojvođanska prestonica prva je lokalna sredina u Srbiji koja će koristiti ovakav vid zaduživanja, a u gradski funkcioneri ističu da je ono daleko povoljnije od klasičnih kredita, i da će doneti uštedu od tri do četiri miliona evra.

Novosadske obveznice biće emitovane preko Unikredit banke na rok od 12 godina, sa grejs periodom od dve godine i najvišom kamatnom stopom od 6,25 odsto. Banka je u obavezi da garantuje otkup celokupne emisije, koja će se odvijati suksecivno, u skladu i prema potrebama projekata, a kako će pribavljena sredstva biti korišćena razgovaramo sa novosadskim gradonačelnikom Igorom Pavličićem.

– Pred nama su dva strateški veoma važna projekta – završetak Bulevara Evrope i izgradnja kanalizacione mreže u gradskim i prigradskim naselja, i novac će biti iskorišćen isključivo u ove svrhe. Njihovom realizacijom ostvariće se veliki efekti ne samo na poboljšanju saobraćajne i komunalne infrastrukture, nego će se stvoriti i nove mogućnosti za dalju privrednu ekspanziju – kaže Pavličić.

Bulevar Evrope deo je zapadne obilaznice Novog Sada i jedan od ključnih projekata predviđenim Generalnim planom razvoja do 2021. godine. Zapadna obilaznica treba da obezbedi efikasno povezivanje državnih puteva prvog i drugog reda na sremskoj i bačkoj strani grada. Do sada su završene tri deonice bulevara od ukupno 3.963 metra, a čitav projekat planirano je da košta 51,4 miliona evra.

– Četvrta etapa se odnosi na deo od Rumenačke ulice do petlje „Novi Sad sever” na autoputu E75 u ukupnoj dužini od 3.100 metara, sa više natputnjaka, nadvožnjak i most na kanalu DTD. Petlja na autoputu nije deo ovog projekta, već je obuhvaćena projektom izgradnje autoputa, i radovi su tamo u toku. Vrednost radova četvrte etape procenjuje se na 30,15 miliona evra, od čega će 25 miliona evra biti finansirano obveznicama – objašnjava naš sagovornik.

Završetkom projekta izmestiće se tranzitni saobraćaj na pravcu Bačka Palanka – Novi Sad – Zrenjanin, pa će gradsko jezgro konačno biće rasterećeno. Ključni efekat, međutim, jeste omogućavanje potpunijeg korišćenja već izgrađenih deonica i povećanje atraktivnosti velikih površina gradskog građevinskog zemljišta na toj lokaciji. Od ukupno 900 hektara, oko 150 hektara je slobodno za izgradnju oko 750.000 kvadrata prostora različite namene, koji bi u budućnosti trebalo da se stavi u promet i gradu osigura stabilan budžetski prihod.

– Potreba za izgradnjom kanalizacione mreže uslovljena je činjenicom da od 15 prigradskih naselja ona delimično postoji samo u Futogu, Veterniku, Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici. Takođe, na sedam lokacija na teritoriji grada nije završena ili ne postoji kanalizaciona mreža. Ne postoje ni prateći objekti, koji bi na odgovarajući način tretirali otpadne vode. Ukupna vrednost planirana 102 kilometra kanalizacionog sistema iznosi oko 11,5 miliona evra. Projekat će najvećim delom biti finansiran iz zaduživanja, a ostatak iz gradskog budžeta, mesnih samodoprinosa i prihodom od legalizacije – ističe Pavličić.

Kanalizaciona mreža i objekti gradiće se u naseljima Sajlovo, Veterniku, Adicama, Novom naselju (duž ulice Dragoslava Srejovića), Novim i Starim Ledincima, Petrovaradinu (Palmotićevoj ulici) i Begeču. Realizacijom ovih investicija približno 8.000 domaćinstava, ili oko 30.000 stanovnika, dobilo bi priključak na kanalizaciju, i bilo bi oslobođeno potrebe da bar dva puta godišnje prazne septičke jame, koje su im stvarale velike higijenske, pa time i zdravstvene probleme.

– Ukupna obaveza grada po osnovu otplate glavnice duga i kamate na godišnjem nivou biće ispod tri miliona evra. Ako to uporedimo sa našim prosečnim godišnjim budžetom u prethodne tri godine, to je ispod tri odsto. Znači, celokupan iznos duga mogli bismo vratiti u jednoj godini ako bismo to želeli, ili imali potrebu, jer je investicioni deo budžeta veći od 3,5 milijarde dinara – kaže gradonačelnik Igor Pavličić, koji na taj način demantuje tvrdnje opozicije da se izdavanjem municipalnih obveznica grad dovodi u „dužničko ropstvo”.

Miroljub Mijušković