Jovo Đogo: Mladić je heroj

Glavni pretres protiv Jova Đoga i još jedanaest osoba koje optužnica tereti da su pomagali u skrivanju odbeglog generala Ratka Mladića juče je, odlukom sudskog veća Drugog opštinskog suda u Beogradu, bio otvoren za javnost. Kako je objasnio sudija Dejan Dobrosavljević, novi ustav jasno propisuje razloge zbog kojih sudski postupci mogu da budu zatvoreni za javnost, ali ni jedan od njih u ovom slučaju ne postoji. Odluku da dozvoli zainteresovanima da prate suđenje prisutni u sudnici pozdravili su gromoglasnim aplauzom.

– Nisam razumeo optužnicu. To je običan pamflet – rekao je prvooptuženi Jovo Đogo pred sudskim većem od kojeg je zatražio dvadesetak minuta tokom kojih bi ukazao na niz procesnopravnih nedostataka koje je uočio u optužnici, ali i tokom hapšenja i istražnog postupka koji je vođen protiv njega.

Posle jednočasovne pauze, tokom koje je braniocima u pisanoj formi podeljeno Đogovo izlaganje, prvooptuženi je rekao da u ovom trenutku ne želi da iznosi svoju odbranu i naglasio da će odgovarati samo na pojedina pitanja.

– Poznajem Ratka Mladića – rekao je Đogo. – On je patriota, heroj i profesionalac. Upoznao sam ga kada je dolazio u obilazak Sarajevsko-romanijskog korpusa. Posle smene Radovana Karadžića i Ratka Mladića, u neformalnim razgovorima sa ljudima iz Vojske Jugoslavije i Republike Srbije, sa kojima sam se sretao u Beogradu, saznao sam da je dogovoreno da Savezna Republika Jugoslavija preuzme staranje o Ratku Mladiću, s obzirom na to da je njegova glava bila ucenjena na pet miliona dolara. Imponovalo mi je što sam se u to vreme viđao sa Mladićem.

Na pitanje tužioca Branka Stamenkovića da kaže na kojim se mestima viđao sa haškim optuženikom, Đogo nije želeo da odgovori.

– U ovom trenutku ne želim da odgovorim na pitanje tužioca gde sam se viđao sa Ratkom Mladićem. Ima mnogo pozvanijih od mene koji treba da pričaju o tome. Ne bih želeo da kažem nešto što bi me dovelo u opasnost. Iz optužnice može da se zaključi da je Mladić do 2002. godine koristio vojne objekte – istakao je Đogo.

– Da li ste znali da je Haški tribunal podigao optužnicu protiv Ratka Mladića? – pitao je tužilac Branko Stamenković.

– Znam isto koliko i svi drugi građani Srbije. Za nju sam saznao iz sredstava javnog informisanja. Nisam znao njene detalje, s obzirom na to da nisam ulazio u njenu suštinu – odgovorio je Đogo.

Prvooptuženi je odbio da odgovori na tužiočevo pitanje da li je i sa kim, tokom maja i juna 2002. godine, dolazio do kasarne Gardijske brigade.

– Da li Vam je poznata adresa Jurija Gagarina broj 183/105? – pitao je tužilac aludirajući na lokaciju stana u koji je, prema navodima optužnice, početkom februara 2002. godine sa optuženim Stankom Ristićem smestio Ratka Mladića.

– Poznata mi je ulica, ali mi broj ništa ne znači – odgovorio je Đogo.

Posle ovog usledilo je tužiočevo pitanje da li je od Vladimira Purkovića, koji se u optužnici navodi kao stanodavac, tražio da mu izda stan.

– Ne želim da odgovorim na ovo pitanje. Ono ulazi u domen mog privatnog života – rekao je Đogo.

– Da li ste od sada optužene Ljiljane Vasković tražili da neke osobe primi na prenoćište u svoj stan u Crnotravskoj ulici 1G?

– Nije bilo neuobičajeno da tražim da u njenom stanu prespavaju ljudi koji su bili ranjeni na ratištima na prostoru bivše Bosne i Hercegovine. To sam, uostalom, tražio i od nekih svojih rođaka –odgovorio je Đogo.

– Gospodine Đogo, rat u Bosni je završen 1995. godine, a ja vas pitam da li ste od Vaskovićeve tražili ovakve usluge i tokom 2002. godine? – insistirao je tužilac.

– Kada ovo kažem mislim i na 2002. godinu – odgovorio je Đogo.

Na pitanje tužioca da li poznaje optuženog Marka Lugonju, u čijem se stanu u Ulici Peđe Milosavljevića broj 24, prema navodima optužnice, krio Ratko Mladić, Đogo je rekao da ga poznaje i da se sa njim družio i u Beogradu.

Odgovarajući na pitanja sudije, Đogo je priznao da poznaje sve optužene a za neke je rekao i da su u kumovskoj vezi.

Zbog krivičnog dela pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, optužnica je pored Jova Đoga podignuta i protiv Stanka Ristića, Saše Badnjara, Ratka Vučetića, Ljiljane, Tatjane i Bojana Vaskovića, Marka Lugonje, Borislava Ivanovića, Predraga Ristića i Blagoja Govedarice.