Vek zaborava u „sajamskom gradu“

Pančevo – Upravo završena Treća pančevačka privredna izložba okupila je na sedamdesetak štandova stotinak učesnika. Iako su manifestaciju, kao izuzetnu, pohvalili gradonačelnica i predsednik Regionalne privredne komore, valja se prisetiti da je Pančevo još 1905. godine bilo domaćin Industrijsko zanatske izložbe, koja je imala 713 izlagača, a zbog kvaliteta izloženih proizvoda čak njih 436 je nagrađeno. Pančevo je tada imalo 19.000 stanovnika, a za izložbu je u parku poznatom pod imenom Narodna bašta podignut čitav kompleks paviljona. Kažu, da je organizatorima ove izložbe kao uzor poslužila ni manje ni više nego prva Svetska izložba, održana u Londonu 1851. Pripreme su trajale pune tri godine.

Izložba je trajala od 15. avgusta do 17. septembra, a posetilo ju je 100.000 posetilaca. U pedantno sačuvanoj dokumentaciji na osnovu koje se sve može rekonstruisati stoji da je prihod od ulaznica i zakupljenih izložbenih mesta bio veći od rashoda. Ondašnje novine beležile su vizite ljudi koji su stizali iz daleka, među njima i izvesnog Frenka Bentona iz Vašingtona, koji je posebno bio zainteresovan za naša iskustva u pčelarenju.

Grad je iz budžeta tri godine izdvajao pare za održavanje velelepne izložbe, a znatna sredstva priložili su i Zanatska komora Temišvara, pančevačka Pučka banka i ministarstva trgovine i poljoprivrede. Današnji Pančevci će se nad tom činjenicom zgroziti, ali da bi poveliki paviljoni bili izgrađeni u dobro pošumljenoj Narodnoj bašti, mnogo je stabala moralo biti posečeno.

Tek, 15. avgusta 1905. goste je na ulazu u Narodnu baštu dočekao direktor Izložbe, Đoka Pavlović, a pohrlila je i masa da vidi proizvode drvne i hemijske industrije, „uređaje za osvetljenje“, tkačke proizvode, začine i napitke. Predstavili su se stolari, kovači, bravari, potkivači, limari, tokari, sitari, češljari, farbari odela, bušioci bunara, korpari, tapetari, šeširdžije, opančari, čizmari, rukavičari iz regiona, alasi su imali ceo jedan paviljon, a tu su bili i plugovi i sanke iz Banatskog Karlovca, proizvođači obućarskog alata iz Segedina, turpije iz Vršca, kante za smeće iz Velikog Bečkereka. Alibunar i Kovačica nisu žalili para do podignu sopstvene paviljone, to je učinilo čak i selo Mramorak.

Ništa se nismo promenili: zabeleženo je da je otvaranje sa gozbom trajalo više sati, uz vojni orkestar i cigansku muziku. Ne zna se zašto gradska uprava nije odlučila da zadrži paviljone i Pančevo pretvori u sajamski grad, jer već te prve godine sve je proteklo u najboljem redu, a i finansijski se isplatilo, tek, svi su paviljoni, posle mesec dana bili srušeni. Ostao je samo muzički, ali je i on kasnije uklonjen da bi na njegovom mestu bila izgrađena fontana. Zlobnici kažu da se Pančevo u veliki poduhvat te 1905. upustilo iz inata, da se komšijama pokaže šta sve varoš može. Sadašnja gradska vlast pokušava da Pančevo uvede u red sajamskih gradova na mala vrata, bez znatnijih ulaganja (i, naravno, lišena inata), a na žalost, srazmerno tome je i silina glasa koja se o ovoj manifestaciji čuje. Možda bi jedan sajam zanata mogao Pančevu da vrati davno zaboravljenu slavu, stečenu posle velikog poduhvata od pre 105 godina.