Век заборава у „сајамском граду“

Панчево – Управо завршена Трећа панчевачка привредна изложба окупила је на седамдесетак штандова стотинак учесника. Иако су манифестацију, као изузетну, похвалили градоначелница и председник Регионалне привредне коморе, ваља се присетити да је Панчево још 1905. године било домаћин Индустријско занатске изложбе, која је имала 713 излагача, а због квалитета изложених производа чак њих 436 је награђено. Панчево је тада имало 19.000 становника, а за изложбу је у парку познатом под именом Народна башта подигнут читав комплекс павиљона. Кажу, да је организаторима ове изложбе као узор послужила ни мање ни више него прва Светска изложба, одржана у Лондону 1851. Припреме су трајале пуне три године.

Изложба је трајала од 15. августа до 17. септембра, а посетило ју је 100.000 посетилаца. У педантно сачуваној документацији на оснoву које се све може реконструисати стоји да је приход од улазница и закупљених изложбених места био већи од расхода. Ондашње новине бележиле су визите људи који су стизали из далека, међу њима и извесног Френка Бентона из Вашингтона, који је посебно био заинтересован за наша искуства у пчеларењу.

Град је из буџета три године издвајао паре за одржавање велелепне изложбе, а знатна средства приложили су и Занатска комора Темишвара, панчевачка Пучка банка и министарства трговине и пољопривреде. Данашњи Панчевци ће се над том чињеницом згрозити, али да би повелики павиљони били изграђени у добро пошумљеној Народној башти, много је стабала морало бити посечено.

Тек, 15. августа 1905. госте је на улазу у Народну башту дочекао директор Изложбе, Ђока Павловић, а похрлила је и маса да види производе дрвне и хемијске индустрије, „уређаје за осветљење“, ткачке производе, зачине и напитке. Представили су се столари, ковачи, бравари, поткивачи, лимари, токари, ситари, чешљари, фарбари одела, бушиоци бунара, корпари, тапетари, шеширџије, опанчари, чизмари, рукавичари из региона, аласи су имали цео један павиљон, а ту су били и плугови и санке из Банатског Карловца, произвођачи обућарског алата из Сегедина, турпије из Вршца, канте за смеће из Великог Бечкерека. Алибунар и Ковачица нису жалили пара до подигну сопствене павиљоне, то је учинило чак и село Мраморак.

Ништа се нисмо променили: забележено је да је отварање са гозбом трајало више сати, уз војни оркестар и циганску музику. Не зна се зашто градска управа није одлучила да задржи павиљоне и Панчево претвори у сајамски град, јер већ те прве године све је протекло у најбољем реду, а и финансијски се исплатило, тек, сви су павиљони, после месец дана били срушени. Остао је само музички, али је и он касније уклоњен да би на његовом месту била изграђена фонтана. Злобници кажу да се Панчево у велики подухват те 1905. упустило из ината, да се комшијама покаже шта све варош може. Садашња градска власт покушава да Панчево уведе у ред сајамских градова на мала врата, без знатнијих улагања (и, наравно, лишена ината), а на жалост, сразмерно томе је и силина гласа која се о овој манифестацији чује. Можда би један сајам заната могао Панчеву да врати давно заборављену славу, стечену после великог подухвата од пре 105 година.