Ponižavajući skup za Beograd

Na pitanje da li je DSS zadovoljan nedeljnim protestom i brojem građana koji su se okupili, poslanik DSS-a Jovan Palalić kaže da je protest protekao onako kako je i planirano. „I poruke koje su se čule i cilj protesta bio jeda se javnosti Srbije skrene pažnja na činjenicu da se usred Beograda održava skup NATO-a, bez obzira na to što pokušavaju da ga drugačije kvalifikuju”, kazao je poslanik DSS-a.

Ipak organizatori se pozivaju na to da prisustvuju i druge zemlje koje nisu članice NATO-a.

Nijedna od njih nije zemlja koju je NATO bombardovao i sasvim je neprihvatljivo da se takav skup održava u prestonici zemlje koja je još u ruševinama od bombardovanja.

Neki kažu da NATO nije samo bombardovanje Srbije i da niko ljudima nije objasnio šta članstvo u njemu znači.

Pa, odlično. Onda ćemo da pogledamo i drugi aspekt protivljenja DSS-a održavanju tog skupa: a to su teme o kojima se raspravlja. Strategija NATO-a doneta na samitu u Lisabonu, kojaje u našoj javnosti protekla nezapaženo, ima niz odredaba koje se tiču Srbije i koje direktno utiču na naše nacionalno-bezbednosne interese.

Reč je obuci „Kosovskih bezbednosnih snaga”?

Konstatuje se da je obuka ostvarila takav napredak da se na Kosovu uspostavlja mir i sigurnost etničkih manjina, misleći pri tome na Srbe. Drugo, NATO u tom dokumentu traži priznavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta niza država koje imaju međusobne konflikte: Moldavije, Gruzije, Jermenije. Jedino se Srbiji ne garantuje teritorijalni integritet. Zatim se poziva Rusija da preispita priznanje Južne Abhazije i Osetije, a ne poziva se nijedna država koja je priznala nezavisno Kosovo da to isto učini. To samo govori da NATO kao vojni savez priznaje Kosovo.

Osim toga, u strategiji se govori da će NATO svoju misiju proširiti izvan člana 5, delovaće van granica na svim mestima i u svakom trenutku kada proceni da se ugrožava njegov interes. I doslovno se navodi: „imajući iskustvo sa zapadnog Balkana”. I sada mi, koje je NATO bombardovao, treba da raspravljamo kako da razvijamo koncept koji je NATO isprobao na Balkanu. To je toliko ponižavajuće.

Zašto nema javne debate u Srbiji?

Vlast, koja je opredeljena da pristupi NATO-u, svesna je raspoloženja građana. Ali teku dva paralelna procesa, jer vlast intenzivno u okviru Partnerstva za mir produbljuje saradnju.

Ipak masovniji protesti se održavaju u članicama NATO-a i onima koje organizuju samite nego kod nas?

Verovatno su građani sada više zaokupljeni ekonomskim i socijalnim problemima, ali to ne govori da postoji podrška ovom savezu.

Da li će NATO biti tema u predizbornim kampanjama?

Sigurno će biti zato što je to previše krupno pitanje da bi vlast mogla da ga stavi po strani. Nametnućemo to pitanje zato što proces približavanja NATO-u nije javan. A on se odvija.