Понижавајући скуп за Београд

На питање да ли је ДСС задовољан недељним протестом и бројем грађана који су се окупили, посланик ДСС-а Јован Палалић каже да је протест протекао онако како је и планирано. „И поруке које су се чуле и циљ протеста био једа се јавности Србије скрене пажња на чињеницу да се усред Београда одржава скуп НАТО-а, без обзира на то што покушавају да га другачије квалификују”, казао је посланик ДСС-а.

Ипак организатори се позивају на то да присуствују и друге земље које нису чланице НАТО-а.

Ниједна од њих није земља коју је НАТО бомбардовао и сасвим је неприхватљиво да се такав скуп одржава у престоници земље која је још у рушевинама од бомбардовања.

Неки кажу да НАТО није само бомбардовање Србије и да нико људима није објаснио шта чланство у њему значи.

Па, одлично. Онда ћемо да погледамо и други аспект противљења ДСС-а одржавању тог скупа: а то су теме о којима се расправља. Стратегија НАТО-а донета на самиту у Лисабону, којаје у нашој јавности протекла незапажено, има низ одредаба које се тичу Србије и које директно утичу на наше национално-безбедносне интересе.

Реч је обуци „Косовских безбедносних снага”?

Констатује се да је обука остварила такав напредак да се на Косову успоставља мир и сигурност етничких мањина, мислећи при томе на Србе. Друго, НАТО у том документу тражи признавање територијалног интегритета и суверенитета низа држава које имају међусобне конфликте: Молдавије, Грузије, Јерменије. Једино се Србији не гарантује територијални интегритет. Затим се позива Русија да преиспита признање Јужне Абхазије и Осетије, а не позива се ниједна држава која је признала независно Косово да то исто учини. То само говори да НАТО као војни савез признаје Косово.

Осим тога, у стратегији се говори да ће НАТО своју мисију проширити изван члана 5, деловаће ван граница на свим местима и у сваком тренутку када процени да се угрожава његов интерес. И дословно се наводи: „имајући искуство са западног Балкана”. И сада ми, које је НАТО бомбардовао, треба да расправљамо како да развијамо концепт који је НАТО испробао на Балкану. То је толико понижавајуће.

Зашто нема јавне дебате у Србији?

Власт, која је опредељена да приступи НАТО-у, свесна је расположења грађана. Али теку два паралелна процеса, јер власт интензивно у оквиру Партнерства за мир продубљује сарадњу.

Ипак масовнији протести се одржавају у чланицама НАТО-а и онима које организују самите него код нас?

Вероватно су грађани сада више заокупљени економским и социјалним проблемима, али то не говори да постоји подршка овом савезу.

Да ли ће НАТО бити тема у предизборним кампањама?

Сигурно ће бити зато што је то превише крупно питање да би власт могла да га стави по страни. Наметнућемо то питање зато што процес приближавања НАТО-у није јаван. А он се одвија.