Zakon o restituciji na jesen

Zakon o restituciji treba da bude izglasan na prvoj sednici jesenjeg zasedanja republičkog parlamenta, najavio je juče Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i naglasio da bi taj zakon trebalo da bude pravilno i realno rešenje po meri naše zemlje.

– Srbija ovo pitanje treba da reši pre svega zbog sebe, a naravno da je njegovo donošenje bitno i zbog evropske perspektive– istakao jeĐelić u Skupštini Srbije na prvom Evropskom pravnom i političkom forumu „Ispravljanje istorijske nepravde sa restitucijom imovine u Srbiji: Kako i kada?”.

Država je prema njegovim rečima spremna na suštinska rešenja kroz diskusiju, koja će uslediti u letnjim mesecima, jer je cilj kvalitetan zakon koji bi, posle usvajanja na jesen, počeo da se primenjuje.

– Oekuju nas tri meseca zajedničkog, mukotrpnog rada. Ne smemo ugroziti ni svoj položaj u EU. Možda svi na kraju neće biti zadovoljni, jer uz ovo pitanje idu emocije, ali i cifre– rekao je Đelić i dodao da je namera da se nepravda reši u skladu sa raspoloživim sredstvima države.

Prvi postulat u procesu donošenja zakona, kako je naglasio, mora biti ispravljanje postojeće nepravde, drugi – da se ne čini nova nepravda i treći –da se sve uradi u skladu sa mogućnostima zemlje.

Iz odluke Ustavnog suda, prema njegovim rečima, vidi se da je naturalna restitucija moguća.

–Najveću vrednost predstavlja građevinsko zemljište, zgrade, i ukoliko se to ne može vratiti u naturi, pitanje je kako da to sprovedemo i pod kojim okolnostima– rekao je Đelić i dodao da finansijsko obeštećenje može proći samo u formi državnih obveznica u skladu sa masom novca koji se potražuje.

Đelić je podsetio da kada se projektuje budžet, država će obezbediti onoliko novca koliko bude mogla. U ostvarenju ciljeva, smatra on, treba ići u „talasima” i pristupiti naturalnoj restituciji u očekivanju da se nepravda ispravi za oko 80.000 do 100.000 oštećenih. Osim naturalne moguća je i zamena potraživane imovine nekom drugom imovinom, kao i finansijsko obeštećenje obveznicama koje bi bile isplaćivane u određenom roku.

Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, rekao je da zakon o restituciji mora da bude donesen, a izazov koji nosi taj proces ne može da bude opravdanje za dalja kašnjenja.

Evropska unija, prema njegovim rečima, ne nameće model po kome će se sprovoditi, već svaka zemlja sama treba da se opredeli kako će vratiti oduzetu imovinu. Većina bivših komunističkih zemalja, podsetio je on, vratila je imovinu u naturi.

Proces povraćaja oduzete imovine u Srbiji, kako je rekao,treba da bude makroekonomski održiv i da izbegne opterećenje državnog budžeta.

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić smatra da je moguće vraćanje 97 odsto imovine u originalnom obliku.

–Nije opravdana bojazan da će obeštećenjem bivših vlasnika biti ugrožen budžet i ostavljen teret novim generacijama. U vlasništvu javnih preduzeća i lokalnih samouprava nalazi se zemljište koje se ne koristi niti donosi prihode i država bi mogla lako da tu imovinu vrati bivšim vlasnicima– rekao je Antić i podsetio da će država tako mnogo više prihodovati.

Jurij Bajec, savetnik premijera, ocenio je da će restitucija doprineti oživljavanju tržišta nekretnina i ukupne privrede.

–Važno je da se u primeni budućeg zakona o restituciji ne napravi nepravda prema novim generacijama i da se vodi računa o javnom dugu Srbije koji je ograničen na 45 odsto bruto domaćeg proizvod– rekao je Bajec.

On je ukazao da će 2016. godine biti okončana isplata državnih obveznica po osnovu stare devizne štednje, čime će biti olakšana oplata državnog duga po osnovu restitucije

Prema proceni Milana Parivodića, bivšeg ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je 2007. godine pripremio predlog zakona o restituciji, ukoliko bi se sprovela naturalna restitucija, za isplatu preostale potraživane imovine bilo bi potrebno najviše dve milijarde evra.