Закон о реституцији на јесен

Закон о реституцији треба да буде изгласан на првој седници јесењег заседања републичког парламента, најавио је јуче Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије и нагласио да би тај закон требало да буде правилно и реално решење по мери наше земље.

– Србија ово питање треба да реши пре свега због себе, а наравно да је његово доношење битно и због европске перспективе– истакао јеЂелић у Скупштини Србије на првом Европском правном и политичком форуму „Исправљање историјске неправде са реституцијом имовине у Србији: Како и када?”.

Држава је према његовим речима спремна на суштинска решења кроз дискусију, која ће уследити у летњим месецима, јер је циљ квалитетан закон који би, после усвајања на јесен, почео да се примењује.

– Оекују нас три месеца заједничког, мукотрпног рада. Не смемо угрозити ни свој положај у ЕУ. Можда сви на крају неће бити задовољни, јер уз ово питање иду емоције, али и цифре– рекао је Ђелић и додао да је намера да се неправда реши у складу са расположивим средствима државе.

Први постулат у процесу доношења закона, како је нагласио, мора бити исправљање постојеће неправде, други – да се не чини нова неправда и трећи –да се све уради у складу са могућностима земље.

Из одлуке Уставног суда, према његовим речима, види се да је натурална реституција могућа.

–Највећу вредност представља грађевинско земљиште, зграде, и уколико се то не може вратити у натури, питање је како да то спроведемо и под којим околностима– рекао је Ђелић и додао да финансијско обештећење може проћи само у форми државних обвезница у складу са масом новца који се потражује.

Ђелић је подсетио да када се пројектује буџет, држава ће обезбедити онолико новца колико буде могла. У остварењу циљева, сматра он, треба ићи у „таласима” и приступити натуралној реституцији у очекивању да се неправда исправи за око 80.000 до 100.000 оштећених. Осим натуралне могућа је и замена потраживане имовине неком другом имовином, као и финансијско обештећење обвезницама које би биле исплаћиване у одређеном року.

Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ у Србији, рекао је да закон о реституцији мора да буде донесен, а изазов који носи тај процес не може да буде оправдање за даља кашњења.

Европска унија, према његовим речима, не намеће модел по коме ће се спроводити, већ свака земља сама треба да се определи како ће вратити одузету имовину. Већина бивших комунистичких земаља, подсетио је он, вратила је имовину у натури.

Процес повраћаја одузете имовине у Србији, како је рекао,треба да буде макроекономски одржив и да избегне оптерећење државног буџета.

Координатор Мреже за реституцију Миле Антић сматра да је могуће враћање 97 одсто имовине у оригиналном облику.

–Није оправдана бојазан да ће обештећењем бивших власника бити угрожен буџет и остављен терет новим генерацијама. У власништву јавних предузећа и локалних самоуправа налази се земљиште које се не користи нити доноси приходе и држава би могла лако да ту имовину врати бившим власницима– рекао је Антић и подсетио да ће држава тако много више приходовати.

Јуриј Бајец, саветник премијера, оценио је да ће реституција допринети оживљавању тржишта некретнина и укупне привреде.

–Важно је да се у примени будућег закона о реституцији не направи неправда према новим генерацијама и да се води рачуна о јавном дугу Србије који је ограничен на 45 одсто бруто домаћег производ– рекао је Бајец.

Он је указао да ће 2016. године бити окончана исплата државних обвезница по основу старе девизне штедње, чиме ће бити олакшана оплата државног дуга по основу реституције

Према процени Милана Париводића, бившег министра за економске односе са иностранством, који је 2007. године припремио предлог закона о реституцији, уколико би се спровела натурална реституција, за исплату преостале потраживане имовине било би потребно највише две милијарде евра.