Hrana vakcina

Pre osam godina je engleski epidemiolog Nik Vold ustvrdio da bi redovno uzimanje jednog leka, tzv. polipilule, smanjilo smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova za neverovatnih više od 80 odsto. Kombinaciju sastojaka sadržanih u toj magičnoj piluli činile bi smanjene doze tri leka za snižavanje krvnog pritiska, jednog za snižavanje nivoa holesterola, aspirina i folne kiseline. Ideja da se „leče” cele populacione grupe bila je koliko originalna, toliko i kontroverzna.

Naredne godine je Voldov kolega, Oskar Franko, istupio s protivpredlogom da je rešenje u tzv. poliobroku, odnosno poliobrocima, čime bi se umiranje od istih bolesti smanjilo za 76 procenata. Način da se ostvari takav efekat viđen je u svakodnevnom unosu, umesto jedne pilule, po 150 mililitra (jedna čaša) vina, 400 grama voća i povrća, 100 grama crne čokolade, 68 grama badema i 2,7 grama belog luka, kao i jedenju po 114 grama ribe četiri puta sedmično.

Mada zasnovana na komplikovanim izračunavanjima, oba predloga su predstavljala samo teoretske spekulacije čije je eventualno prihvatanje zavisilo od potvrde u praksi. Dugo je vladalo zatišje, a tokom poslednje godine-dve iz različitih delova sveta stižu izveštaji o primeni polipilule koja se, uz neka druga sitna odstupanja, po sastavu od originalne smese najviše razlikuje izostavljanjem folne kiseline.

Medikalizacija društva

Najdalje se otišlo u Indiji, gde se u istraživanju malog obima prvo pokazalo da je polipilula, nazvana polikap, jer je imala oblik kapsule, prihvatljiva za ispitanike, efikasna i bezbedna. Sada su u toku preliminarna istraživanja i u tri zapadnoevropske zemlje.

Tek predstoje studije velikog obima kojima bi se proverile koristi i eventualne štete od dugogodišnjeg korišćenja polipilule. Treba odlučiti i koga sve obuhvatiti ovim tretmanom. Sve osobe određenog uzrasta, recimo iznad 45 ili 55 godina, građane čiji je rizik obolevanja visok ili samo žrtve već dokazane bolesti srca i krvnih sudova? Tu je i niz drugih dilema, na primer kako će masovno davanje pilula uticati na način (stil) života, da li zadržati aspirin koji, uz sva svoja dobra dejstva, povećava rizik od želudačnog krvarenja itd.

Postavljaju se, međutim, i mnogo suštinskija pitanja koja daleko prevazilaze okvire medicine, sadržavajući u sebi, pored sociološke, i filozofsku dimenziju. Kuda to vodi? Neće li nekome još pasti na um da u tu smesu ubaci i drogu, pa da se masovnim korišćenjem „pilula sreće” izjednačimo sa svojim otuđenim dalekim potomcima iz 25. veka, kako ih je dočarao Oldus Haksli?

Kritičari ideje o polipiluli opasnost vide u medikalizaciji čitavog društva. Doktor Vold je svojevremeno na te opaske odgovarao da bi opšte prihvatanje pilule postalo način života, recimo poput pranja zuba, a da je prava medikalizacija kada se ljudi podvrgavaju ispitivanju visine krvnog pritiska i holesterola, etiketiranju postavljanjem dijagnoza, sledstvenom nametanju stalnih kontrolnih pregleda i uživljavanju u ulogu pacijenta. On je svoj izum video kao celishodnu meru predohrane obolevanja, poput vakcinacije.

Niko ne spori da je hroničnim bolesnicima korisnije celokupni dnevni tretman sažeti u jednu tabletu ili kapsulu, jer propisivanje niza lekova, pored viših troškova, vodi greškama u pridržavanju određenog režima, pa nije ni efektivno, ni bezbedno. Međutim, kada je reč o zdravim osobama, tradicionalni pristup zahteva prosvećivanje, a ne kljukanje lekovima.

Dobro je poznato da najznačajniji uzroci smrti, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, mnoge vrste raka i šećerna bolest, dele iste faktore rizika. Eliminacijom pušenja, ishranom kakva je uobičajena na mediteranskim ostrvima, većom fizičkom aktivnošću i umerenim unosom alkohola znatno bi se produžio ljudski vek. Postavlja se jedino pitanje kako učiniti da široki slojevi stanovništva prihvate zdrave načine života.

Za korenite promene navika i ponašanja neophodan je zajednički napor, pa se smatra posebno značajnim što je ovoga aprila reprezentativni skup o sprečavanju bolesti održan u Ženevi, uz učešće Svetske zdravstvene organizacije, Svetske federacije za srce, Evropskog fudbalskog udruženja i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Tom prilikom je izraženo uverenje da bi uspešnim promenama u celom društvu bolesti srca i krvnih sudova do 2050. godine mogle da se svedu na nivo koji su imale 1830. godine, što znači da se eliminišu kao važan narodnozdravstveni problem.

Gojaznotvorno okruženje

Konstatovano je i da je čovek, po svojoj prirodi, sklon lenstvovanju i prejedanju, pa da mora da se izmeni njegovo celokupno „gojaznotvorno okruženje”. Lekari, uključujući i kardiologe, tome daju razočaravajuće mali doprinos, jer su orijentisani na lečenje, a ne na uzroke obolevanja, pa se dešava da su o njima čak manje obavešteni od svojih pacijenata.

Poznato je da se promene krvnog pritiska i nivoa masti u krvi uočavaju i pre prvog rođendana, a da se izloženost faktorima rizika, posebno kada je reč o ishrani, uspostavlja i učvršćuje već tokom prve tri godine života. Otuda zdravstvenim prosvećivanjem valja posebno obuhvatiti decu i mlade, pa je jedan od pratećih simpozijuma organizovala Evropska fudbalska federacija, ukazujući na fudbal kao motivacioni činilac za zdravu ishranu i fizičku aktivnost.

Fudbalski klub Mančester junajted je takav pristup afirmisao u Velikoj Britaniji, a to iskustvo je već preneto i u mnoge evropske zemlje. Uticaj sporta na odnos prema duvanskom dimu ubedljivo su pokazale Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine koje su protekle u znaku zabrane pušenja. Tu inicijativu sledili su zatim drugi kineski gradovi, poput Šangaja.

Na sastanku u Ženevi istaknut je značaj joge i muzike za igru, kao opuštajućih i fizički blagotvornih aktivnosti, a kritikovano je postavljanje atraktivno oblikovanih i sjajnih liftova naspram ulaza u zgrade, dok su stepeništa skrajnuta, odajući utisak zapuštenosti zbog neobrađenog betona i ustajalog vonja. Redak pozitivan primer predstavlja kanadski Univerzitet Makmaster, gde je elegantno, široko i svetlo stepenište smešteno centralno, a sa njega se vidi lift staklenih zidova, u kojem su protivnici pešačenja izloženi prezrivim pogledima svojih kolega.

Ponet opštom atmosferom, počasni gostujući predavač je postavio pitanje zašto učesnici skupa ne bi stajali dok slušaju izlaganja ili, još bolje, hodali po pokretnoj traci. Deklarativno je podržan, ali niko, čak ni od predstavnika sportskih udruženja, nije ustao iz fotelje, a tokom tri dana trajanja skupa 100 novih bicikla, stavljenih svima besplatno na raspolaganje, ostalo je praktično neiskorišćeno. Taj primer zorno pokazuje koliko je teško menjati ustaljene navike i lišiti se uobičajenog komfora.

Izvesno je da bi bilo najbolje da svi građani budu fizički aktivni, izbegavaju „četiri bele smrti” (so, šećer, mast i belo brašno), poseduju svoj unutrašnji spokoj, odreknu se duvana i umere u piću. Kako to nije izgledno u bliskoj budućnosti, prihvatljiva je ideja da se strategija očuvanja narodnog zdravlja zasniva na dva koloseka. To znači da se stalno ukazuje na značaj zdravog načina života, ali i da se pribegne polipiluli, ukoliko bi ona ispunila očekivanja, tj. pokazala se korisnom i bezbednom na duge staze.

Do definitivnog odgovora je još dalek put.

(Iz dodatka NIT - broj2)