Suština na ispitu

UŽICE – Dva pozorišta iz glavnog grada obeležila su treće i četvrto festivalsko veče na 11. pozorišnom festivalu u Užicu. Oba ta teatra – Beogradsko dramsko i JDP – nastupila su sa složenim predstavama koje su se dohvatile univerzalnih ljudskih, egzistencijalnih tema. Ne da podilaze publici, već da je suoče sa suštinskim pitanjima. Izazov za aktere da tim teškim putem dopru do gledaoca, ispit za publiku da o ponuđenom razmišlja.

Na težem poslu bila je predstava "Život broj 2" Beogradskog dramskog pozorišta, po savremenom tekstu Ivana Viripajeva, u režiji Anje Suše. Priča puna simbola o traganju za smislom, prolaznosti, varkama i jeftinim sadržajima svakodnevice, predrasudama, besmislu koji caruje. Iako zamišljena kao kamerna, odigrana je ovde pred punom velikom salom, sa oko 600 užičkih ljubitelja pozorišta. I, naravno, podelila mišljenja. Neki gledaoci su još tokom izvođenja napustili salu, mnogi se po završetku pitali: da li je ovom suviše nerazumljivom komadu zaista mesto na festivalu najboljih.

A Anja Suša je, u izjavi posle predstave, tu zatečenost publike prihvatala, rekavši da je to bila i namera, da tekst ide na efekat šoka i intelektualne provokacije. Po njoj, postoje ljudi koji u tome odbijaju da učestvuju i to je u redu, a, uz to, pozorište ima svoj ritam koji, nažalost, nije ritam današnjeg sveta. Tako misli rediteljka, s tim što preostaje da i žiri festivala o predstavi "Život broj 2" kaže svoju reč. Ima i oštrih kritika: kritičar Bojan Munjin u festivalskom listu piše da pod milim bogom ništa nije razumeo i da je ta predstava u stvari "katastrofa broj 1"!

Na nešto bolji prijem kod publike naišao je komad "Brod za lutke" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, po tekstu Milene Marković, u režiji Slobodana Unkovskog. Predstava od koje se ovde mnogo očekivalo – JDP je na minulih 10 festivala više od polovine svih nagrada za najbolje predstave osvojio, 22 "Ardaliona" ukupno pobrao – pa su, u skladu sa znatiželjom, i dodatne stolice u salu ubačene.

I tekla je ta priča o ženama i ženskim sudbinama kroz osam raznih životnih situacija, puna emocija. O nerazumevanju i neravnopravnosti, o dilemama, sa mnoštvom znakova u čiji smisao se valja udubiti. Igrao je ansambl sa dvadesetak vrsnih glumaca, vođen umešnom rediteljskom rukom Unkovskog, po priči Milene Marković između života i bajke, u zanimljivom dekoru Mete Hočevar, kostimima Jelene Proković i uz muziku Ramba Amadeusa. Stvoreni su, dakle, svi uslovi za vrhunsku predstavu, ali, utisak je, domet ipak nije bio na nivou dosadašnjih nastupa JDP na užičkom festivalu. To se osetilo i po ne tako burnom aplauzu publike po izvedenoj predstavi.

U nesvakidašnjem tonu protekla je i konferencija za novinare. Ni novinarskih pitanja, ni opaski gledalaca, pa ni reč aktera o urađenom. Jedino je govorio upravnik JDP Branko Cvejić, kratko rekavši da im je važno što je publika ovako dobro sarađivala sa ovom predstavom. Kasnije, u posebnim razgovorima sa glumcima, čulo se od Voje Brajovića da je "Brod za lutke" u stvari životna i bolna priča o ženskim problemima, da žena kod nas (i u većem delu sveta) nema ravnopravan položaj u društvu i da civilizacijski nivo u kome bi se ona osećala ravnopravnom još nije dostignut. Poznati glumac je tome dodao da kod Milene Marković voli što se ona ne bavi metaforom iz koje se izvlači politička ili slična poruka, već esencijalnim problemima života.