Od Indije preko Subotice peške, noću do Mađarske...

Subotica – Tek kada su ih videli kako se u popodnevnim časovima okupljaju u parku u stambenom naselju Prozivka, Subotičani su prvi put saznali za problem sa kojim se državni organi ovde već mesecima nose, i koji ne da nije nadomak rešenja, već postaje sve veći.

Stotine Avganistanaca, Iračana, Sirijaca, državljana zemalja Magreba, a u poslednje vreme i Libijaca, stižu u Suboticu i odavde pokušavaju da ilegalno pređu granicu sa Mađarskom kako bi se odatle dočepali neke od razvijenih zemalja Evrope.

– U poslednja tri meseca, za 270 lica podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka jer su pokušala da pređu, ili su prešla granicu van mesta koje je za to utvrđeno – kaže za „Politiku” Vesna Sarić, prekršajni sudija u Subotici. Sudija Sarić napominje da se u svakodnevnoj sudskoj praksi sreću sa licima koja su uhvaćena prilikom ilegalnog prelaska granice, ili u Mađarskoj, i u skladu sa međunarodnim dogovorom, onda ih njihova policija vraća u zemlju iz koje su došli.

Prema iskustvu ovog sudije, uglavnom je reč o Avganistancima, Palestincima, Pakistancima, Tunišanima, Marokancima, Sirijcima, Alžircima, a u poslednje vreme sve više je i Libijaca.

– Dolaze iz svih zemalja gde postoje oružani sukobi, i ono što možemo da čujemo, uglavnom svi imaju teške životne priče. U pojedinim slučajevima razlog njihove emigracije je i teška ekonomska situacija ili želja za spajanjem porodice jer je jedan njen član već otišao u neku od evropskih zemalja i sada se nadaju da će im pomoći – ističe sudija Vesna Sarić.

Izbeglice uglavnom imaju od 18 do 35 godina i kreću se u grupama od četvoro do desetoro. U našu zemlju ulaze uglavnom preko Grčke i Makedonije, i obično uzmu taksi, koji ih dovozi do severne granice. Ovde čekaju noć i onda pokušavaju da pređu granicu. Čine to u grupama, sami ili uz pomoć lokalnih vodiča, koji ih vode preko „zelene granice”. Ovi posrednici im obično uzmu i sav novac, i ukoliko budu uhvaćeni, oni krivično odgovaraju, ali „Politika” nije uspela da dođe do podatka o tome koliko ovih vodiča je do sada uhvaćeno i procesuirano.

Stranci koji su zatečeni u ilegalnom prelasku granice osuđuju se obično na zatvorske kazne do 15 dana, ili novčane u iznosu do 50.000 dinara, ukoliko je reč o prvom pokušaju. A kod znatnog broja ovih emigranata pokušaji se ponavljaju, jer Subotica i Srbija nisu njihov cilj, već tek tranzit. Iako u našoj zemlji postoji sabirni centar u Koviljači, policija ih tamo odvozi tek na njihov zahtev, objašnjava nam sudija, tamo se okrepe, i nastavljaju pokušaje da odu iz naše zemlje.

Sa ovim problemom susreću se i pogranična mesta, poput Kanjiže, gde je takođe pred sudije za prekršaje izvedeno na stotine emigranata. Svi oni dovode se u Okružni zatvor u Subotici, koji je u svakom trenutku prepun lica osuđenih za pokušaj ilegalnog prelaska granice. Znatan problem sa ovim ljudima predstavlja i komunikacija. Sudija Vesna Sarić kaže da obično u grupi postoji jedna osoba koja zna engleski, pa ona ugovara i vožnju taksijem i rešava druge potrebe grupe, međutim, pred sudom svi imaju pravo na korišćenje svog maternjeg jezika te je sud obezbedio ovlašćene sudske tumače za arapske jezike, farsi, urdu i kurdski, koji se najčešće koriste.

Aleksandra Isakov

-----------------------------------------------------------

Bez pasoša, peške preko granice

U grupi stranaca, koji sede, leže i mole se u parku u naselju Prozivka, jedino je maloletni Sing Muhen iz Indije znao nekoliko reči engleskog. Dovoljno da nam objasni da putuje sa grupom Pakistanaca i da su ovde u parku već treći dan. Tvrde da su platili taksu policiji od sto evra i dobili dozvolu da ovde borave ukupno 10 dana. Stigli su ovamo preko Grčke i Makedonije, a namera im je da stignu do Italije. Zbog ilegalnog ulaska u zemlju, prekršajni sudija u Subotici Singu i još dvojici njegovih saputnika izrekao je meru ukora.

– Nemamo pasoš. Idemo peške, noću. U Mađarsku, pa u Italiju – jednostavno nam objašnjava Sing. Na pitanje kako nađu graničnu liniju, objašnjavaju da to nije problem, imaju kartu, skinuli su je sa Interneta.

U razgovoru sa njima stiče se utisak da ih mnogo ne uznemirava činjenica da nemaju dokumenta, da putuju ilegalno i tako prelaze granicu, sve to pričaju sa osmehom, i jednostavno konstatuju da u Pakistanu nije dobro i da moraju da idu.

A. I.