Grafike – svetski putnici

Posle dugogodišnje pauze, članovi Grafičke sekcije ULUS-a pokrenuli su ove godine novu grafičku manifestaciju – otvoren je Prvi međunarodni trijenale grafike. Izložba koja u „Cvijeti Zuzorić” traje do 30. juna predstavila je preko 260 umetnika iz 35 zemalja sveta. Za profesora Filipa Maurera, gosta Trijenala iz Austrije, kritičara, kulturologa i specijaliste za grafiku, taj podatak dovoljno govori o samom događaju, kao o novoj sponi srpskih i stranih umetnika u ovoj oblasti. Koju, očigledno, nije bilo teško napraviti jer, kako kaže Biljana Vuković, predsednica Organizacionog odbora Trijenala: „Grafike vole da putuju. Smotane u rolne udobno preleću okeane, kontinente. Grafičari takođe vole da putuju, radoznali, otvoreni. Grafičari se raduju dobrim grafikama.”

Sama izložba, generalno posmatrano, oslikava međunarodnu scenu u svoj svojoj raznovrsnosti. Prisutni su svi stilovi, kako tradicionalni tako i savremeni. Međutim, ono što, prema mišljenju Maurera, nedostaje jesu grafičke instalacije i dela koja sadrže audio-vizuelne elemente. Međutim, i pored toga, postavka daje kvalitetan uvid u trenutno stanje štampane grafičke umetnosti i različite motive i tendencije na internacionalnoj sceni.

– Ono što primećujem jeste kontinuum umetnosti 20. veka i njegovih likovnih jezika, poznatih tokom mnogo godina. Reč je o eksperimentima na polju tehnike i estetike, gde umetnici testiraju same materijale na kojima štampaju radove – stvaraju matrice na drvetu, bakru, kamenu i slično. Onivizuelizuju svoje lično, privatno mentalno stanje, privatne probleme i subjektivna iskustva. Takva umetnička dela, iako su atraktivna, mogu da znače i put u izolaciju i neprilagođenost. Ali su značajna za identitet samih umetnika – ocenjuje Maurer.

Govoreći o pravcu u kojem se kreće grafička umetnost danas, naš sagovornik, inače urednik „Um: Druka” – magazina za grafiku i vizuelnu kulturu, smatra da renesansa poruka zamenjuje formalne, tehničke elemente i apstraktne simbole. Dodajući da su, po njemu, dela relevantna za 21. vek ako zadovoljavaju osnove grafičke umetnosti još od Direra – oslikavaju socijalne fenomene, strahove i nade čoveka i svakodnevna vizuelna iskustva.

A kako gleda na digitalnu grafičku produkciju, o kojoj se mnogo debatuje poslednjih godina?

– Kompjuteri i digitalni štampači alatke su kreativne kompozicije kao što su to ranije bili drvo ili nož, bakar i kiselina. Već dvadeset godina oni omogućavaju umetnicima da se, putem svoje likovne ekspresije, umešaju u trenutne događaje i načine mišljenja. Tehnike jedne sa drugima korespondiraju, što je viđeno i na izložbi – linorezi prave društvo kompjuterski generisanim polimer printovima a suva igla digitalnim radovima.

Profesor Maurer posebno izdvaja, na kraju, kvalitet dela na kojima su savremeni motivi, kao što je rad Viktora Mijatovića, slike rata Miška Pavlovića, ili mali anđeli Nikole Nikoletića. Radovi koji ilustruju trenutna pitanja u tradicionalnim tehnikama su takođe vredni pomena, kao što je to slučaj sa linorezima Pitera Rapa iz Velike Britanije.

„Veliki broj umetnika, možda baš i neki od pomenutih, odlučio je da pokloni svoje radove pa je formirana i zbirka Trijenala, čime dobar deo ove bogate izložbe ostaje da živi sa nama”, poručuje Biljana Vuković