Sirijsko-tursko prijateljstvo na testu

Turska spoljna politika, u kojoj je jedan od prioriteta „nula problema” u regionu, našla se na velikoj proveri od izbijanja „arapskog proleća”. To se posebno oseća posle potresa u susednoj Siriji, koja poslednjih sedmica sve više tone u neizvesnost.

Turska kao da je nespremno dočekala nemire u Siriji. To potvrđuju i prva reagovanja u kojima je premijer Tajip Erdogan odmereno upozoravao svog prijatelja Bašara al Asada da odmah počne demokratske reforme. Ali kako se kriza zaoštrava, tako Ankara podiže ton osuđujući „zločine nad civilnim stanovništvom”.

Primetno je, međutim, da zvanična Ankara još uvek ne traži, kao u slučaju Hosnija Mubaraka i Muamera Gadafija, da Asad preda vlast nekome ko bi ispunio želje naroda. U Turskoj se očigledno u ovom času ne vidi takva ličnost i plaše se još većih lomova u kome se ne bi znalo ko u koga puca u sektaški podeljenoj susednoj zemlji.

Ministar spoljnih poslova Ahmed Davutoglu je u telefonskom razgovoru sa svojim kolegom Validom Mualemom izrazio veliku zabrinutost zbog vojnih manevara koji se poslednjih dana – kako tvrde lokalni mediji – održavaju na „nekoliko stotina metara od turske granice”. Pogotovo što je to izazvalo novi talas izbeglica iz Sirije kojih je već stiglo oko 12.000.

„Vojni manevri, koji se održavaju ne samo prema granici Turske nego i prema drugim susednim zemljama, nemaju za cilj da se demonstrira sila. Armija na taj način nastoji da se obračuna sa teroristima”, prenosi „Hurijet” izjavu bivšeg pripadnika sirijske obaveštajne službe. On tvrdi da će ti pokreti vojnih snaga biti okončani za nedelju dana pošto se situacija u pograničnom području normalizuje.

Turske diplomate i pripadnici službi bezbednosti su u mobilnom stanju, kako bi do kraja dokučili šta se dešava u susednoj zemlji. Premijer Erdogan je pre nekoliko dana razgovarao sa predsednikom SAD Barakom Obamom, u stalnom kontaktu je i sa drugim državnicima u regionu.

Sirija je, bez sumnje, u velikom previranju, u kojoj se, zbog blokade stranih novinara, ne može do kraja dokučiti šta se stvarno dešava. U ovom času nije do kraja jasno ni kakve su pozicije predsednika Asada, koji je sve doskoro čvrstom rukom vodio zemlju. Po nekim procenama, koje se iznose u istanbulskoj štampi, on se sada suočava sa otporom određenih struktura u vrhu armije i obaveštajne službe koje se protive demokratskim promenama. Te tvrdnje zasad nemaju zvanične potvrde.

Sada je glavna dilema kako će se nemiri, ukoliko se prodube, odraziti na borbu Turske protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK). Strahuje se da bi u slučaju građanskog rata kurdski pobunjenici mogli da nađu utočište u Siriji, kakvo već godinama imaju u severnom Iraku.

Ta strahovanja nisu bez osnova. Krajem prošlog veka centar kurdske pobune, koja je dosad odnela 40.000 života, godinama je bio upravo u Damasku. Lider PKK Abdulah Odžalan je odatle povlačio konce, sve dok mu 1998. godine, pod pritiskom Ankare, nije otkazano gostoprimstvo. Posle toga on se našao na vetrometini i zahvaljujući saradnji sa CIA i izraelskim Mosadom ubrzo je uhapšen u Najrobiju i prebačen u Istanbul. On sada izdržava doživotnu robiju, ali njegovi sledbenici bi mogli da pokušaju, u slučaju većeg loma, da ponovo nađu utočište u Siriji u kojoj inače Kurdi čine šest odsto od ukupno 18 miliona stanovnika.

U Turskoj zasad ne razmišljaju da zatvore granice prema Siriji. Ali, kako tvrdi štampa, već se razmišlja da se, u slučaju većeg karambola, stvori tampon zona kako bi se pre svega sprečili upadi kurdskih pobunjenika koji bi preko Sirije mogli da stignu i iz severnog Iraka.