Suviše rizičan posao

Beogradu nedostaje od pet do deset klasičnih hotela i još toliko hotela u kojima može da se prenoći i doručkuje, kao iz rafala ispaljuju državni i gradski čelnici pri susretima sa privrednicima i kada god imaju priliku da kažu šta je to što je potrebno glavnom gradu. Međutim, kako stvari stoje, Beograd će još dugo zvanično imati samo jedan hotel iz svetskih lanaca, čime zaostaje za okruženjem. Istina, poslednjih godina mnogi poznati hotelski lanci su bili zainteresovani da njihova reklama zasija u našem gradu, ali nikome do sada to nije pošlo za rukom, iako novac nije bio problem. Neumoljiva statistika prema kojoj ni polovina postojećih kapaciteta trenutno nije iskorišćena naterala je zainteresovane investitore da promene svoje planove i umesto hotela počnu da grade daleko unosniji – poslovni prostor.

Recimo, "Hilton" je početkom devedesetih godina bacio oko na lokaciju "Tri lista duvana" u samom centru grada. Zbog rata i sankcija ubrzo su se povukli. Skoro petnaest godina kasnije tu ideju je oživela "Hipo Alpe Adrija konsultants" grupa, koja je čak sačinila projekat "Siti biznis hotela" i ugovorila posao sa "Falkenštajner" hotelskom grupom. Zaključili su da je ipak daleko isplativije na takvoj lokaciji podići poslovni prostor nego prenoćište za biznismene.

Isto tako, Kompanija "MPC propertis" koja je nameravala da pored Poslovnog centra "Ušće" podigne hotel odustala je od te zamisli. Siniša Brašanac, član upravnog odbora te firme, preokret je objasnio jednostavnom računicom.

– Pregovori sa hotelskim lancem "Kempinski" bili su u poodmakloj fazi. Međutim, upoređujući takvu vrstu investicije sa Poslovnim centrom "Ušće", zaključili smo da Beogradu upravo nedostaje  poslovni prostor ovakve vrste, odnosno "A" klase. Osim toga, za izgradnju hotela i organizaciju njegovog poslovanja neophodno je uvođenje hotelijerskog operatera, što nosi izvesnu dozu rizika. Uzimajući u obzir sve činjenice, odlučili smo se za luksuzni poslovni prostor s tim što postoji mogućnost da jedan deo bude namenjen za poslovne apartmane – precizirao je Brašanac.

Mnogi su u vreme kada je raspisivan anketni, ali neobavezujući konkurs za idejno rešenje marine Dorćol deo tog ekskluzivnog prostora pored reke videli kao hotelski kompleks. Investitori nisu sledili tu ideju, već su se odlučili za stambeni i poslovni prostor. Podizanje hotela najavljivano je i u Rajićevoj ulici, kao i na mestu starog mlina kod Sajma, za koji je navodno bio zainteresovan "Holidej in", ali od toga ništa nije bilo zbog nerešenih imovinskih odnosa. I "Šeraton" se svojevremeno raspitivao za lokaciju, a, prema najnovijim opet nezvaničnim informacijama, njegov logo mogao bi uskoro da osvane na "Interkontinentalu". Od svih najava ostvarena je jedino ona u Novom Beogradu, gde je prošle godine u blizini Arene podignut "In hotel" sa četiri zvezdice.

Na pitanje da li graditelji tek tako mogu da menjaju namenu prostora Nenad Bajić, iz Direkcije za građevinsko zemljište, kaže da prema  kategorizaciji pri zakupu parcela hotelijerstvo spada u grupu poslovno-komercijalnih sadržaja, a od procene investitora zavisi da li će graditi lokale, kancelarije ili hotele. Niko ih ne može naterati da grade ono što im se ne isplati. Njihova obaveza je da na vreme uplate zakupninu zemljišta i, naravno, da ne odstupaju od odobrenja za izgradnju.

– U proteklom periodu interesovalo se nekoliko predstavnika velikih hotelskih lanaca, ali kao što se može videti na terenu ništa od toga nije realizovano – kaže Bajić.

Takva situacija nimalo ne čudi Savu Janjićijevića, predsednika Udruženja "Beohoteli". On napominje da hotelijerstvo nigde u svetu nije profitabilna grana privrede, pa ga zbog toga u velikoj meri stimuliše država.

Sudeći prema statističkim podacima, Beogradu zaista u ovom trenutku nisu potrebni novi hoteli, primećuje naš sagovornik, budući da je tek 33 odsto postojećih kapaciteta popunjeno. Ali ako, kako političari najavljuju, postane regionalni centar, onda će sigurno nedostajati nekoliko hotela srednje veličine, kapaciteta 150–200 soba, u kojima bi odsedao poslovni svet. Onog trenutka kada Beograd postane središte bankara i biznismena Jugoistočne Evrope, uverava Janjićijević, nesumnjivo će za sobom povući i velike hotelske lance.

Da su hotelijeri tvrdi pregovarači, potvrđuju mnogi investitori. Šta oni zapravo traže ?

– Uslov svih uslova za ozbiljne hotelske lance jeste da lokacija bude u strogom centru grada. Sledeća stavka je fizibiliti studija na osnovu koje utvrđuju koliko im se isplati da uopšte uđu u posao i, naravno, koliko tačno novca treba da ulože. Oni imaju svoj menadžment. Onaj ko ima kapital može da kupi brend i dovede ga. Investitori upravo teže poznatim hotelskim lancima, jer predstavljaju dodatnu sigurnost budući da imaju buking i svoju klijentelu, jer imate ljude koji isključivo odsedaju u jednoj vrsti hotela, pa čak i u istom broju sobe – objašnjava Janjićijević.