Сувише ризичан посао

Београду недостаје од пет до десет класичних хотела и још толико хотела у којима може да се преноћи и доручкује, као из рафала испаљују државни и градски челници при сусретима са привредницима и када год имају прилику да кажу шта је то што је потребно главном граду. Међутим, како ствари стоје, Београд ће још дуго званично имати само један хотел из светских ланаца, чиме заостаје за окружењем. Истина, последњих година многи познати хотелски ланци су били заинтересовани да њихова реклама засија у нашем граду, али никоме до сада то није пошло за руком, иако новац није био проблем. Неумољива статистика према којој ни половина постојећих капацитета тренутно није искоришћена натерала је заинтересоване инвеститоре да промене своје планове и уместо хотела почну да граде далеко уноснији – пословни простор.

Рецимо, "Хилтон" је почетком деведесетих година бацио око на локацију "Три листа дувана" у самом центру града. Због рата и санкција убрзо су се повукли. Скоро петнаест година касније ту идеју је оживела "Хипо Алпе Адрија консултантс" група, која је чак сачинила пројекат "Сити бизнис хотела" и уговорила посао са "Фалкенштајнер" хотелском групом. Закључили су да је ипак далеко исплативије на таквој локацији подићи пословни простор него преноћиште за бизнисмене.

Исто тако, Компанија "МПЦ пропертис" која је намеравала да поред Пословног центра "Ушће" подигне хотел одустала је од те замисли. Синиша Брашанац, члан управног одбора те фирме, преокрет је објаснио једноставном рачуницом.

– Преговори са хотелским ланцем "Кемпински" били су у поодмаклој фази. Међутим, упоређујући такву врсту инвестиције са Пословним центром "Ушће", закључили смо да Београду управо недостаје  пословни простор овакве врсте, односно "А" класе. Осим тога, за изградњу хотела и организацију његовог пословања неопходно је увођење хотелијерског оператера, што носи извесну дозу ризика. Узимајући у обзир све чињенице, одлучили смо се за луксузни пословни простор с тим што постоји могућност да један део буде намењен за пословне апартмане – прецизирао је Брашанац.

Многи су у време када је расписиван анкетни, али необавезујући конкурс за идејно решење марине Дорћол део тог ексклузивног простора поред реке видели као хотелски комплекс. Инвеститори нису следили ту идеју, већ су се одлучили за стамбени и пословни простор. Подизање хотела најављивано је и у Рајићевој улици, као и на месту старог млина код Сајма, за који је наводно био заинтересован "Холидеј ин", али од тога ништа није било због нерешених имовинских односа. И "Шератон" се својевремено распитивао за локацију, а, према најновијим опет незваничним информацијама, његов лого могао би ускоро да осване на "Интерконтиненталу". Од свих најава остварена је једино она у Новом Београду, где је прошле године у близини Арене подигнут "Ин хотел" са четири звездице.

На питање да ли градитељи тек тако могу да мењају намену простора Ненад Бајић, из Дирекције за грађевинско земљиште, каже да према  категоризацији при закупу парцела хотелијерство спада у групу пословно-комерцијалних садржаја, а од процене инвеститора зависи да ли ће градити локале, канцеларије или хотеле. Нико их не може натерати да граде оно што им се не исплати. Њихова обавеза је да на време уплате закупнину земљишта и, наравно, да не одступају од одобрења за изградњу.

– У протеклом периоду интересовало се неколико представника великих хотелских ланаца, али као што се може видети на терену ништа од тога није реализовано – каже Бајић.

Таква ситуација нимало не чуди Саву Јањићијевића, председника Удружења "Беохотели". Он напомиње да хотелијерство нигде у свету није профитабилна грана привреде, па га због тога у великој мери стимулише држава.

Судећи према статистичким подацима, Београду заиста у овом тренутку нису потребни нови хотели, примећује наш саговорник, будући да је тек 33 одсто постојећих капацитета попуњено. Али ако, како политичари најављују, постане регионални центар, онда ће сигурно недостајати неколико хотела средње величине, капацитета 150–200 соба, у којима би одседао пословни свет. Оног тренутка када Београд постане средиште банкара и бизнисмена Југоисточне Европе, уверава Јањићијевић, несумњиво ће за собом повући и велике хотелске ланце.

Да су хотелијери тврди преговарачи, потврђују многи инвеститори. Шта они заправо траже ?

– Услов свих услова за озбиљне хотелске ланце јесте да локација буде у строгом центру града. Следећа ставка је физибилити студија на основу које утврђују колико им се исплати да уопште уђу у посао и, наравно, колико тачно новца треба да уложе. Они имају свој менаџмент. Онај ко има капитал може да купи бренд и доведе га. Инвеститори управо теже познатим хотелским ланцима, јер представљају додатну сигурност будући да имају букинг и своју клијентелу, јер имате људе који искључиво одседају у једној врсти хотела, па чак и у истом броју собе – објашњава Јањићијевић.