Slučaj DSK još nije završen

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Senzacionalni preokret u senzacionalnoj aferi u kojoj su glavni akteri bivši direktor MMF-a i sobarica njujorškog hotela „Sofitel” nagoveštava da bi seo slučaj mogao da se sasvim rasplete već na ročištu zakazanom za 18. jul, procenjuju američki mediji, analizirajući nove okolnosti koje u velikoj meri diskredituju žrtvu ovog nesvakidašnjeg skandala.

Glavni novi element u slučaju u kojem je Dominik Stros-Kan optužen za teško krivično delo iznuđenog seksualnog odnosa, jeste urušavanje kredibiliteta žrtve, što je ključno u procesima ove vrste, kada su suprotstavljene verzije samo učesnika u događaju iza zatvorenih vrata.

Iako je ono što je izjavila odmah posle incidenta od 14. maja izgledalo sasvim uverljivo – čak u tolikoj meri da je i nekim profesionalcima njujorške policije iz odeljenja za specijalne slučajeve izmamilo suze – ono što je u međuvremenu izašlo na videlo pokazuje da je 32-godišnja imigrantkinja iz Gvineje bila mnogo manje traumatizovana nego što je prvobitno izgledalo.

Nju najviše diskredituju tri nove u međuvremenu utvrđene činjenice koje bi pred porotom koja u američkom pravusudnom sistemu konačno presuđuje da li je neko kriv ili za ono što je optužen, mogle da sasvim prevagnu u korist francuskog finansijskog eksperta i političara.

Prva je da je lagala o sledu događaja posle incidenta u apartmanu u kojem ju je, prema njenoj verziji, kad je ušla da ga pospremi, napao i na oralni seks prinudio Stros-Kan. Kako je prvo izjavila svojim šefovima, a potom i policiji, posle toga je, šokirana, sačekala da on napusti sobu, a onda o tome šta joj se dogodilo ispričala pretpostavljenima.

Kompjuterska evidencija o korišćenju hotelske kartice-ključa, pokazuje međutim da je najpre pospremila drugu sobu, počela da radi i u apartmanu u kojem je imala susret sa navodnim napadačem, pa tek onda podigla uzbunu.

Druga kompromitujuća činjenica je da je već sutradan telefonirala prijatelju, po nekim verzijama i bivšem mužu, kažnjeniku u jednom zatvoru u Arizoni, i u tom razgovoru pominjala mogućnost da iz svega izvuče finansijsku korist. Taj zatvorenik, takođe afrički imigrant iz njenog plemena, uhapšen je zbog posedovanja oko 200 kilograma marihuane, a u njegovom dosijeu su i krivična dela prevara sa kreditnim karticama i iznuda.

Najzad, otkriveno je i da je navod iz njene molbe da dobije azil u Americi – da je bila žrtva grupnog silovanja – takođe izmišljen, da bi njen slučaj pred imigracionim vlastima izgledao što uverljivije. Pominje se međutim da jeste napastvovana, ali u sasvim drugačijim okolnostima.

DNK i forenzički dokazi da je između nje i Stros-Kana u apartmanu „Sofitela” bilo neke vrste seksualnog odnosa i dalje su međutim nesporni. Pred sudom je zato da razjasni da li je to bilo uz međusobnu saglasnost ili je to bilo ono što se pravno kvalifikuje kao silovanje i predstavlja teško krivično delo.

Na obostranom pristanku će svakako insistirati advokati optuženog – optužnica u petak nije naime ukinuta, već samo kućni pritvor, a u sudu je zadržan i Stros-Kanov pasoš. Mada je, s obzirom na drastične razlike u socijalnom statusu aktera svojevrsni skandal, seks između dvoje odraslih nije krivično delo. Seks sa motivom naknadnog ucenjivanja međutim to može da bude.

Advokat 32-godišnje sobarice, još anonimne, tvrdi međutim da je taj čin bio nasilan i kaže da to nedvosmisleno potvrđuje medicinski nalaz sačinjen posle pregleda njegove klijentkinje odmah posle incidenta. Na jučerašnjem obraćanju medijima ispred okružnog suda na Menhetnu veoma slikovito je opisivao fotografisane povrede na vagini žrtve, masnice po njenom telu i slično, sa glavnom porukom da to što je nešto slagala, ne znači i da nije bila silovana.

I državni tužilac u ovom slučaju nije rekao da je proces završen, već da su nove činjenice bile jedino razlog za promenu statusa optuženog, odnosno ukidanje kućnog pritvora i sudske prismotre, kao i izuzetno visoke kaucije od 6 miliona dolara. Optužnica od 7 tačaka, od kojih su 4 teška krivična dela formalno je još punovažna.

Ali u sistemu američkog pravosuđa tužiocima uvek više odgovara da od nekog slučaja odustanu nego da ga izgube. Ako proceni da bi porota mogla da više poveruje Stros-Kanu nego sobarici, što se sada čini sasvim mogućim, ishod julskog ročišta bi mogao da bude sasvim predvidljiv.

Ostaju međutim dileme oko toga zašto pomenute nove činjenice nisu otkrivene ranije, zašto je tužilac sa toliko samopouzdanja u prvim danima afere govorio da je verzija sobarica o događaju apsolutno verodostojna, zašto je direktor MMF-a drastično javno ponižavan dok je sa lisicama na rukama sprovođen u sudnicu, zašto je bilo potrebno da se razgovor sobarice i zatvorenika koji je snimila policija prevodi punih mesec dana i slično.

Sve to su već povodi za nove „teorije zavere” koje su, uostalom, lansirane već prvog dana. Mogući su, zatim, i novi obrti, ma gde vodili. Zbog svega je možda prerano za zaključivanje da li Stros-Kan, koji je zbog ovog skandala već ostao bez položaja direktora MMF-a, može politički da vaskrsne na francuskoj političkoj sceni i vrati se u predsedničku trku protiv Sarkozija. Spekulacije o tome neće međutim prestati.

Milan Mišić